Završetak fakulteta nekada je za mnoge značio početak samostalnog života – prvi ozbiljan posao, sopstveni stan i finansijsku nezavisnost. Međutim, za novu generaciju diplomaca u Americi taj put više nije tako jednostavan.

Visoki troškovi života, usporeno tržište rada i sve veća neizvesnost oko toga kako će veštačka inteligencija promeniti početničke poslove navode mlade Amerikance da menjaju planove odmah nakon diplomiranja. Umesto selidbe u novi grad i iznajmljivanja stana, mnogi se vraćaju kod roditelja, smanjuju troškove i pokušavaju da naprave finansijsku rezervu dok traže posao.

Povratak roditeljima kao finansijska strategija

Život kod roditelja za mnoge više nije samo kratka etapa između fakulteta i prvog zaposlenja, već način da se smanje najveći mesečni izdaci.

Istraživanja pokazuju da je polovina roditelja sa decom uzrasta od 18 do 35 godina navela da im se dete u nekom trenutku vratilo kući. Gotovo polovina mladih koji su se vratili kao razlog je navela previsoke troškove stanovanja, dok je više od trećine povratak povezalo sa gubitkom posla ili padom prihoda.

Za deo mladih Amerikanaca povratak u roditeljski dom nakon diplomiranja postao je praktična finansijska odluka. Život kod kuće omogućava im da smanje troškove stanovanja, hrane, interneta i drugih svakodnevnih izdataka dok pokušavaju da pronađu stabilan posao.

Finansijski stručnjaci smatraju da ovaj period može da se iskoristi za štednju i stvaranje sigurnosne rezerve. Novac koji bi inače odlazio na kiriju, automobil i račune mladi mogu da usmere u štednju ili ulaganja.

Automobil sve češće može da sačeka

Pored stanovanja, mladi Amerikanci sve češće preispituju i potrebu za kupovinom automobila odmah nakon završetka fakulteta.

Deo novih diplomaca bira javni prevoz ili druge povoljnije opcije kako bi smanjio mesečne troškove. Kupovina vozila, osiguranje, gorivo i održavanje mogu predstavljati ozbiljno opterećenje za budžet osobe koja tek počinje da zarađuje.

Zbog toga automobil, koji se nekada smatrao gotovo obaveznim simbolom samostalnosti, za deo mladih postaje trošak koji može da bude odložen.

Situaciju dodatno komplikuje činjenica da veliki broj američkih diplomaca istovremeno mora da započne i otplatu studentskih kredita.

Stotine prijava, a malo razgovora za posao

Za mnoge diplomce najveći problem nije visina prve plate, već pitanje kada će uopšte dobiti prvi posao.

Mladi često šalju desetine, pa čak i stotine prijava pre nego što dobiju priliku za razgovor sa poslodavcem. Veliki broj prijava ne znači nužno i veliki broj konkretnih ponuda.

Dodatnu frustraciju stvaraju takozvani „ghost jobs“ – oglasi za radna mesta koji ostaju aktivni iako kompanija zapravo ne zapošljava ili je pozicija već popunjena.

Prema podacima koje prenosi Investopedia, početkom 2026. približno jedan od sedam oglasa na Indeedu mogao je da spada u kategoriju „ghost jobs“.

Za mlade koji tek pokušavaju da započnu karijeru to znači više vremena potrošenog na prijave, veću konkurenciju i duži period bez stabilnog prihoda.

Veštačka inteligencija povećava neizvesnost

Pored inflacije i sporijeg zapošljavanja, nova generacija diplomaca suočava se i sa još jednim izazovom – veštačkom inteligencijom.

Razvoj AI alata i promena načina rada dodatno utiču na deo početničkih pozicija koje su tradicionalno bile prvi korak za kandidate bez velikog radnog iskustva.

Posebna neizvesnost postoji u kreativnim i tehnološkim industrijama, gde se od kandidata sve češće očekuje poznavanje generativnih AI alata ili rad na poslovima povezanim sa njihovim razvojem i obukom.

Istovremeno, deo mladih strahuje da bi automatizacija mogla da smanji broj početničkih pozicija i dodatno oteža ulazak na tržište rada. Zbog toga finansijska rezerva i smanjivanje troškova postaju još važniji.

Nova verzija života posle fakulteta

Povratak roditeljima ne mora da znači odustajanje od samostalnosti. Za deo generacije Z u Americi on postaje pragmatičan odgovor na ekonomsku situaciju u kojoj su prvi posao, stan i finansijska sigurnost teže dostupni nego ranije.

Umesto nekadašnjeg modela „diploma, posao, stan“, početak karijere sve češće izgleda ovako: diploma, desetine ili stotine prijava, privremeni povratak kući, štednja i čekanje na stabilniju poslovnu priliku.

Fakultetska diploma i dalje može da otvori vrata, ali mladim Amerikancima više ne garantuje da će odmah po završetku studija moći da započnu potpuno samostalan život.

IZVOR: BIZLIFE I FOTO: CHAT GPT

Mladi Amerikanci se posle fakulteta vraćaju roditeljima: Diploma više nije karta za samostalan život