Jedan od najboljih srpskih košarkaša i bivši kapiten reprezentacije Srbije Miloš Teodosić objavio je kraj karijere. Osvojio je 19 klupskih trofeja i tri srebrne medalje sa reprezentacijom.

Teodosić je prethodne dve sezone proveo u Crvenoj zvezdi, gde je i završio igračku karijeru, koja je trajala više od dve decenije.

Srpski plejmejker se u pismu obratio svima koji su bili uz njega tokom svih ovih godina.

"Dragi prijatelji, poštovani ljubitelji i poznavaoci košarke,

Pre svega hvala vam na 30 godina zajedničke borbe, uživanja, radosti i tuge. Došao je trenutak da se oprostim od jedne faze svoje ljubavi prema magičnoj igri pod obručima.

Iza mene, iza nas je mnogo želje, borbe, odricanja. Osvojenih trofeja, ali i izgubljenih finala. Sve je to košarka i sve je to život. I ja ne bih ništa od toga menjao, baš sve bih – opet isto!

Hvala mojim Valjevcima, mojoj Srbiji. I svim trenerima uz koje sam imao prilike da učim košarku.

Nisam je (još) naučio do kraja. Razmenjivaćemo znanje i iskustvo još dugo ona i ja. Do kraja života.

Ne bih posebno isticao pojedince, odlučujuće minute, najvažnije utakmice... Jer, svaki od tih „detalja“ (treneri, saigrači) bio je važan za moju karijeru.

Najveća zahvalnost ide mojoj porodici. I najveći ponos je kod njih. U poslednje vreme, shvatio sam da je najveće bogatstvo moje igračke karijere – imaću šta da pokazujem deci! Samo da još malo porastu... Pred njima ću biti i jesam – najispunjeniji.

Ne bih da pravim ličnu grešku na kraju, pa ide jedna grupna poruka: „Neizmerno HVALA svakom, ali doslovce, svakom saigraču. Svi ste vi od mene pravili boljeg košarkaša. Pamtim to.“

Svi mi igramo za navijače i zbog njih. Zato, hvala i njima, iskreno i od srca. Prijali su aplauzi i podrška. Kritike motivisale, zvižduci jačali. Bez obzira na klupsku pripadnost, navijači uvek zahtevaju poštovanje nas zbog kojih su došli u dvoranu. Tokom karijere nisam mnogo čitao komentare niti obraćao pažnju na društvene mreže, ali sam jako dobro osećao svaki uzdah u hali. I svaki muk. Odatle dolazi inspiracija, zbog toga teraš sebe da budeš bolji. I sad, da ne odstupim mnogo od sebe, a poznato je da emocije nisam mnogo otvarao za javnost, ovu ipak želim i moram da podelim: želja mi je da se zna kako sam karijeru završio u klubu koji u mom srcu ima – dominantno mesto.

O ljubavi prema Srbiji, igranju za njen grb i pod voljenom trobojkom, rekao sam sve na parketu. Rečima je nemoguće opisati taj jedinstveni, divni osećaj koji još tinja u meni. Moja otadžbina će za mene zauvek ostati najvažnija i najvoljenija.

Još jednom hvala, košarko, vidimo se i nadalje, samo bez patika, dresa i šortsa".

Teodosić je karijeru započeo u valjevskom Studentu, da bi potom prešao u Metalac. Odatle je otišao u FMP kao jedan od najtalentovanijih košarkaša u zemlji. Potom je zaigrao za čačanski Borac.

Od 2007. nastupao je za Olimpijakos sa kojim je 2010. godine stigao do fajnal-fora Evrolige i bio proglašen za MVP-ja.

Nakon toga, odlazi u CSKA sa kojim je uspeo da osvoji Evroligu 2016. godine. Sledi dvogodišnja epizoda u Los Anđeles klipersima, da bi se 2019. vratio u Virtus sa kojim je osvojio Evrokup, a tri godine kasnije došao je u Crvenu zvezdu.

Tri puta je biran u idealan tim Evrolige, kao i Evrokupa, a nekoliko puta bio je izabran u najbolje petorke na svetskim i evropskim prvenstvima.

Za reprezentaciju Srbije je debitovao 2007. godine na Evropskom prvenstvu u Španiji. Pamti se njegova trojka preko ruke Garbahose na Svetskom prvenstvu u Turskoj 2010. godine.

Sa srpskom selekcijom je osvojio srebrnu medalju na Evrobasketu 2009, Mundobasketu 2014. i Olimpijskim igrama u Brazilu 2016. godine.

IZVOR: RTS I FOTO: PRINTSCREEN

Miloš Teodosić završio karijeru i oprostio se od košarke: Baš sve bih opet isto uradio