Meditacija postoji još od drevnih vremena. Proučavana je i zbog njenih fizioloških efekata na ljude u savremenom svetu.

Prema istraživanjima u psihologiji, meditacija se praktikuje već 5.000 godina. Postala je predmet naučnih studija još šezdesetih godina prošlog veka, a iz zapadne Evrope praksa se proširila u SAD. Neki povezuju meditaciju sa religijom, budizmom, judaizmom, islamom, hinduizmom, pa čak i sa nekim hrišćanskim religijama.

Kako se meditacija transformisala od davnina do danas?

Dokazane prednosti meditacije su spojile drevnu religiju sa modernom naukom.

Dok se meditacija nekada smatrala religioznom i duhovnom praksom, sada je savremena praksa za koju su studije pokazale da može da ublaži stres, uravnoteži emocije, kontroliše bol i poboljša kvalitet sna, navodi se u National Library of Medicine.

Meditacija je skoro postala sinonim za bolji san: na tržištu postoji mnoštvo aplikacija za meditaciju (preko Medical News Today, a jedna od najpopularnijih, Headspace, dostigla je dva miliona pretplatnika 2020. godine.

Naučno dokazane prednosti meditacije

Meditacija pomaže ljudima da bolje podnose brzi životni tempo u savremenom svetu koji živi sedam dana u nedelji, 24 sata dnevno. Vezani smo za svoj posao, stalno smo na telefonima i uvek planiramo sledeći sastanak, događaj, sve vreme pokušavajući da uskladimo posao i privatni život.

Ljudi se najčešće odlučuju za meditaciju jer žele da savladaju iznenadne reakcije, da izbegnu pojačanu agresivnost i da se oslobode anksioznih osećanja i stresa. Ljudi biraju meditaciju kako bi razbistrili um i bili koncentrisaniji. Inače, meditacija se smatra važnom i za komunikaciju sa ljudima u okruženju.

Velike su šanse da ćete sebi biti zahvalni ako odvojite malo vremena u svom pretrpanom rasporedu za malo meditacije. Na kraju krajeva, postoji mnoštvo naučnih dokaza da meditacija može da nam poboljša kvalitet života.

Meditacija nas čini samosvesnijima

Da bismo živeli kvalitetnije, važno je da poznajemo sebe i da budemo u kontaktu sa svojim osećanjima. Ako ste u kontaktu sa onim što jeste, velike su šanse da ćete moći bolje da se povežete sa ljudima oko sebe – a interakcije su važne.

Prema studiji objavljenoj u časopisu Trends in Cognitive Sciences, meditacija može da pomogne pri definisanju destruktivnih obrazaca ponašanja i da ih pretvori u zdrave navike.

Isti zaključak objavljen je i u časopisu Advances in Mind Body Medicine, gde je istaknuto da je vreme provedeno u tišini dobro za um i telo, a čovek postaje bolji i opušteniji.

Meditacija smanjuje osećaj anksioznosti i depresije, poboljšava pažnju i pomaže kada je bol u pitanju. Meditacija može da pomogne i u sprečavanju gubitka pamćenja, kao i u oslobađanju od bolesti zavisnosti.

IZVOR: REPORT.RS: FOTO: PIXABAY