Slovenija uvodi kraću radnu nedelju za radnike starije od 55 godina, što otvara pitanje – da li je radno vreme od 40 sati nedeljno prevaziđeno i u Srbiji.

Prema novom predlogu u Sloveniji, radnici stariji od 58 godina ili oni sa više od 35 godina radnog staža, od 2026. godine moći će da biraju između šestočasovnog radnog dana, slobodnog petka ili produženog vikenda – uz punu platu i doprinose.

Sa druge strane, poslodavce u mnogim zemljama brine da li će posao biti završen na vreme ako zaposleni provode manje vremena na radnom mestu.

Aleksandra Anić, profesorka na Ekonomskom fakultetu, ističe da kraća radna nedelja dugoročno povećava produktivnost, jer su zaposleni zadovoljniji i poslom i životom, što se pozitivno odražava i na rezultate kompanija. Najnoviji primeri firmi koje su uvele četvorodnevnu radnu nedelju, kako kaže, to i potvrđuju.

"Potrebna je bolja automatizacija, digitalizacija i tehnološki razvoj da bi se za kraće vreme proizvodilo više, ali to se mora uraditi bez obzira na radno vreme. Ulaganjem u mašine i opremu štedi se i fizički rad. Ne postoji razlog zašto bi maloprodajni objekti u Srbiji imali noćne smene, a treba razmisliti i o radu nedeljom", navodi Anićeva.

Anićeva ističe da bi možda gubitke imao uslužni sektor – pre svega ugostiteljstvo i turizam, dok bi proizvodne delatnosti mogle funkcionisati sa kraćim radnim nedeljama.

Kraće radno vreme, prema njenim rečima, pozitivno bi uticalo i na kvalitet slobodnog vremena, ali i na zdravlje stanovništva.

"Najveći otpor stiže od poslodavaca i Ministarstva finansija, koji ne prepoznaju da zadovoljni zaposleni i smanjeni stres mogu značajno doprineti poslovanju. Vlast u Srbiji obično popušta pred poslodavcima, a ne pred sindikatima – koji su, uz to, veoma slabi. Zbog toga nisam optimista", kaže Anićeva.

Na pitanje kada Srbija može očekivati kraću radnu nedelju, Anićeva odgovara da bi prvi korak bio da se poštuje postojeće radno vreme od 40 sati – što često nije slučaj.

"Činjenica je da najrazvijenije zemlje imaju najmanji broj radnih sati – u proseku oko 30, dok je u Srbiji taj broj znatno veći. Sa razvojem privrede i društva trebalo bi težiti skraćenju radnog vremena, ali je neophodno da država kroz svoje politike obezbedi poštovanje prava radnika", naglašava Anićeva.

Ipak, zaključuje da je Srbija još daleko od tog modela, te da bi snažniji pritisak radnika i sindikata nešto i promenio, ali da je realnost da veliki broj ljudi radi za minimalac.

"Radnici su kod nas ubijeni u pojam – bolje da ćutim, bolje da radim, makar i za minimalac, nego da ostanem bez ikakvog prihoda. To je pogrešna percepcija", zaključuje Aleksandra Anić.

IZVOR: RTS I FOTO: PRINTSCREEN/PIXABAY

Manje rada, ista plata: Da li je Srbija spremna za slovenački model