Maline su bogate antioksidansima koji mogu doprineti zaštiti ćelija i zdravlju mozga. Sadrže malo šećera i mnogo vlakana, što ih čini odličnim voćem za opšte zdravlje. Konzumiranje malina može da snizi nivo šećera u krvi i smanji potrebu za insulinom kod osoba koje su u riziku od dijabetesa, piše Health.com.

Maline spadaju među voće sa najmanjim sadržajem šećera. Oko 120 grama malina sadrži približno 5,4 grama šećera, dok jedna manja jabuka sadrži oko 17 grama. Zato su dobar izbor za one koji vole slatko, ali žele da smanje ukupan unos šećera,prenosi Index.

Usporavanje starenja i smanjenje upala

Zahvaljujući visokom sadržaju vitamina C, maline su prepune antioksidanasa. Ishrana bogata antioksidansima povezuje se sa manjim rizikom od razvoja srčanih i kardiovaskularnih bolesti, kao i raka. Antioksidansi se bore protiv slobodnih radikala - nestabilnih molekula koji izazivaju oksidativni stres - i tako mogu da odlože ili spreče oštećenje ćelija.

Takođe pomažu u smanjenju upala, koje su jedan od pokretača prevremenog starenja, a prirodna zaštitna jedinjenja iz malina mogu da ublaže i bolove izazvane artritisom. Maline sadrže elagitanine i antocijanine, biljna fitohemijska jedinjenja sa antikancerogenim svojstvima.

Bogat izvor vlakana

Maline su jedan od najbogatijih prirodnih izvora vlakana i sadrže oko osam grama vlakana na 120 grama voća. Vlakna imaju brojne zdravstvene koristi: produžavaju osećaj sitosti, pomažu u kontroli nivoa šećera u krvi i podržavaju zdravlje sistema za varenje.

Osim toga, vlakna iz malina podstiču rast korisnih crevnih bakterija, što može pozitivno da utiče na osobe sa gojaznošću, metaboličkim sindromom i bolestima creva.

Pomoć u regulaciji šećera u krvi

Osobama sa povećanim rizikom od dijabetesa češća konzumacija malina može pomoći u snižavanju nivoa šećera u krvi. Jedenje malina takođe doprinosi smanjenju količine insulina potrebne za regulaciju šećera.

Podrška zdravlju mozga

Maline pomažu u borbi protiv oksidativnog stresa, koji predstavlja faktor rizika za bolesti poput Alchajmerove i Parkinsonove. Zbog toga su odlična namirnica za zdravlje mozga. Flavonoidi prisutni u bobičastom voću mogu doprineti poboljšanju koordinacije i pamćenja.

Nutritivna vrednost malina

Oko 120 grama svežih malina sadrži približno 60 kalorija, 14 grama ugljenih hidrata, 1,5 gram proteina i manje od jednog grama masti. Posebno se izdvajaju po sadržaju vlakana - u toj količini ima ih oko osam grama.

Na šta treba obratiti pažnju

Iako su maline uglavnom bezbedne i zdrave, kod nekih osoba mogu izazvati alergijsku reakciju. Takođe, kao i drugo voće, mogu biti kontaminirane bakterijama koje izazivaju stomačne tegobe poput bolova u stomaku, proliva, povraćanja i povišene temperature.

Da biste to izbegli, maline pre jela uvek dobro operite pod mlazom vode. Uklonite sve zgnječene, oštećene ili buđave plodove, a zatim ih osušite čistim papirnim ubrusom.

Kako uključiti maline u ishranu

Maline možete lako uključiti u svakodnevnu ishranu. Dodajte ih sveže u ovsenu kašu, salate ili deserte. Odlično se slažu sa orašastim plodovima, semenkama bundeve i komadićima crne čokolade. Možete ih blago izgnječiti i napraviti preliv za palačinke.

Zamrznute maline idealne su za smutije, a možete ih jednostavno odmrznuti i jesti. Za domaći džem izgnječite ih i pomešajte sa malo meda i limunovog soka. Ako zamrznute maline zagrejete na laganoj vatri sa rendanim đumbirom i cimetom, dobićete osnovu za jednostavan desert koji možete preliti bademovim puterom ili posuti ovsenim pahuljicama i seckanim orašastim plodovima.

IZVOR: N1 I FOTO: PEXELS

Zašto maline spadaju među najzdravije bobičasto voće?