Mnogi ljudi nesvesno upadaju u zamku osuđivanja – drugih, ali i samih sebe. Iako se na prvi pogled čini da time gradimo neki oblik zaštite, u osnovi takvog ponašanja često se nalaze strah i nesigurnost.

Kada kritikujemo sebe zbog izgleda ili ponašanja, zapravo poručujemo sebi da vredimo samo ako ispunjavamo određene, često nerealne, standarde. U romantičnim vezama, ovaj obrazac se dodatno pojačava – partnera često procenjujemo strože nego prijatelje, jer su ulozi veći. I dok određeni stepen procenjivanja može biti koristan, jer nam pomaže da sagledamo vrednosti i kompatibilnost sa osobom, preterano osuđivanje može narušiti odnose i udaljiti nas od ljudi.

Psihoterapeut John Kim, LMFT, u članku za Psychology Today opisuje slučaj klijenta koji je imao „savršen život“ – brak, decu, uspešnu karijeru i vikendicu, ali se ipak osećao duboko nezadovoljno. Koren problema bio je u tome što je neprestano osuđivao sve oko sebe – i sebe samog. Kroz terapiju je otkriveno da je osuđivanje bilo proizvod straha – straha da ako drugi ne ispunjavaju njegove standarde, to znači da ni on sam nije „dovoljno dobar“.

Rešenje? Svest o sopstvenom ponašanju i rad na nenametljivosti. Nakon godinu dana rada, Kimov klijent je uspostavio dublje veze sa porodicom i kolegama, smanjio obim posla i postao – kako terapeut kaže – „stvarna osoba“.

Autorka Sammi Caramela otkriva i ličnu borbu sa osuđivanjem, koje je proizašlo iz teškog detinjstva i mentalnih izazova. U pokušaju da se zaštiti, razvila je naviku da u drugima traži mane, kako bi se sama osetila vrednijom. Ipak, ta navika ju je sprečavala da stvara iskrene veze.

Oslobađanjem od osuđivanja, autorka je uspela da prihvati različitosti, kako kod sebe, tako i kod drugih. Danas, kako kaže, ne oseća se ograničeno – pripada svakom mestu koje odabere. Jer tek kada prestanemo da sudimo, možemo istinski da povežemo sa drugima i gradimo zdrave odnose.

IZVOR: VICE.COM I FOTO: PIXABAY

Da li ste previše skloni osuđivanju? Evo zašto to može biti loše po vas