Lista deset najvažnijih događaja u svetu u 2025. godini, po izboru Novinske agencije Beta.

Dominacija Trampa u svetskoj politici

Povratak Donalda Trump-a u Belu kuću u znatnoj meri je preoblikovao svetsku politiku u 2025, a promena se itekako osetila i unutar SAD. Trump je potresao i svetsku ekonomiju povećanjem carina na uvoz robe iz gotovo svih zemalja. O Trampovoj dominaciji u međunarodnim odnosima svedoči i odluka briselskog Politika da ga proglasi za najuticajniju ličnost u Evropi, iako je lista „rezervisana” za Evropljane. Trump je ponovo izazvao trzavice u odnosima sa zemljama EU, nastupajući sa pozicije sile. Primorao je EU na nepovoljan trgovinski sporazum, a članice NATO-a da povećaju izdvajanja za odbranu na pet odsto BDP-a.

Obnovio je diplomatske odnose sa Rusijom i zauzeo gard prema ukrajinskom lideru Volodimiru Zelenskom, kojem je vičući „držao bukvicu” u Beloj kući. Za nastavak podrške Ukrajini, tražio je i dobio pristup njenim strateškim mineralima. Uložio je dosta napora kako bi okončao ruski rat protiv Ukrajine, ali u tome još n ije uspeo, uprkos napretku. Uspešniji je bio na Bliskom istoku, gde je njegov pritisak doveo do prekida rata u Pojasu Gaze.

Drugi Trump-ov mandat obeležio je i vojni angažman protiv Venecuele, za sada ograničen na smrtonosne udare na desetine brodova, pod optužbom za pokušaj krijumčarenja droge u SAD. Unutar SAD, Trump je inicirao masovne deportacije nelegalnih imigranata, demontirao delove federalne vlade, uključujući USAID, i nastavio sa oštrim napadima na protivnike i medije.

Rat i krhko primirje u pojasu Gaze

Posle više od dve godine krvavog rata, u Pojasu Gaze je 10. oktobra stupilo na snagu krhko primirje između palestinskog Hamasa i Izraela, dogovoreno pod pritiskom SAD. Uz prekid vatre, dogovor je predvideo i povlačenje izraelskih snaga i oslobađanje svih talaca koje je Hamas držao, u zamenu za palestinske zatvorenike u Izraelu. Situacija je i dalje nestabilna i dve strane se povremeno uzajamno optužuju za kršenje sporazuma o prekidu vatre.

Od stupanja primirja na snagu, u izraelskim udarima je poginulo nekoliko hiljada Palestinaca, a od početka rata u oktobru 2023. više od 69.000.

Stotine hiljada Palestinaca u Pojasu Gaze, koji je gotovo sravnjen sa zemljom, i dalje se nalazi u veoma teškoj situaciji, iako je prekid vatre omogućio veću isporuku humanitarne pomoći. Primirju je prethodio junski napad Izraela na Iran, koji je prerastao u 12-dnevni rat, okončan udarima SAD na iranska nuklearna postrojenja.

U septembru je Izrael i zveo još jedan napad bez presedana - na glavni grad Katara, ciljajući rukovodstvo Hamasa koje je u Dohi pregovaralo o prekidu vatre.

Brutalna izraelska ofanziva u Pojasu Gaze, koju predstavnici UN karakterišu kao genocid, dovela je do povećanja broja država koje priznaju državu Palestinu, a 2025. su to učinile i prve velike zapadne države - Velika Britanija, Francuska, Kanada i Australija.

Rusko-ukrajinski rat

Uprkos diplomatskim naporima Trump-ove administracije da okonča rat Rusije i Ukrajine, taj sukob se približava ulasku u petu godinu. Ukrajina i SAD su krajem 2025. revidirale prvobitni američki nacrt mirovnog plana, koji je bio neprihvatljiv Kijevu i njegovim evropskim saveznicima jer se u znatnoj meri poklapao sa ciljevima Rusije.

Kijev je objavio da odustaje od namere da uđe u NATO u zamenu za bezbednosne garancije, ali i dalje nema konsenzusa oko ključnog pitanja - ko će kontrolisati Donjecku i Lugansku oblast na istoku Ukrajine. Tokom 2025. su nastavljene žestoke borbe, u kojima Ukrajina uglavnom odoleva ruskoj invaziji, uz značajnu finansijsku i vojnu pomoć zapadnih zemalja. Ukrajina je ostvarila određene uspehe, uključujući seriju napada na ruska naftna postrojenja daleko od linije fronta i na ruske naftne tankere.

Rusija sporo i uz velike gubitke napreduje na bojnom polju, pošto je u martu potisnula ukrajinske snage iz svog pograničn og regiona Kursk. Sa dolaskom hladnog vremena, Moskva je ponovo intenzivirala napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu.

Rusko-ukrajinski sukob i dalje proizvodi značajne posledice u Evropi - zemlje EU jačaju spremnost vojski zbog potencijalne ruske pretnje, Unija je odlučila da u potpunosti obustavi uvoz ruskog gasa do novembra 2027. i da na neodređeno vreme zamrzne rusku imovinu, čije bi korišćenje bilo „crvena linija” za Moskvu.

Jačanje desnice na izborima u Nemačkoj

Posle tri i po godine u opoziciji, nemački demohrišćani su ponovo postali stožerna stranka vlade, pošto su osvojili najviše glasova na parlamentarnim izborima obeleženim naglim jačanjem krajnje desnice.

Na prevremenim izborima, održanim 23. februara posle izglasavanja nepoverenja vladi socijaldemokratskog kancelara Olafa Šolca, prvo mesto je zauzeo demohrišćanski blok CDU-CSU, sa 28,4 odsto glasova.

Posle dužih pregovora, postignut je sporazum o takozvanoj velikoj, crno-crvenoj koaliciji demohrišćana i Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) koja je ostvarila najlošiji rezultat od 1945, 16,3 odsto.

Kancelar je postao lider CDU Fridrih Merc. Međutim, najveći dobitnik izbora je krajnje desna Alternativa za Nemačku (AfD), koja je sa 20,7 odsto više nego udvostručila broj glasova iz 2021. Ta evroskeptična stranka je postepeno izgradila uticaj u celoj zemlji, iako je u nekoliko pokrajina pod nadzorom Službe za zaštitu ustavnog poretka, kao organizacija koja se sumnjiči za desni ekstremizam.

Od 630 poslanika Bundestaga, AfD ima rekordna 152 mandata. Na izborima su, uz SPD, teške gubitke pretrpele i ostale članice prethodne vladajuće koalicije: zeleni su pali na 11,5 odsto, a liberali su sa 4,3 odsto ostali izvan parlamenta. Građani su pridali veliki značaj izborima - zabeležena je izlaznost od 82,5 odsto, najviša od pada Berlinskog zida i ujedinjenja Nemačke.

Politička previranja u Francuskoj

U Francuskoj je 2025. nastavljena politička kriza sa kakvom se nije suočila od osnivanja Pete republike 1958. Francuska je ušla u period političke nestabilnosti pošto je sredinom prošle godine izabran parlament u kojem većinu nema nijedan od tri međusobno suprotstavljena bloka - centristička koalicija predsednika Emanuela Makrona, savez levih partija i krajnja desnica.

Zbog podeljenog parlamenta i odbojnosti prema koalicionim vladama u Francuskoj, Makron je od septembra 2024. imenovao čak četiri manjinske vlade. Od njih je najduže trajala druga vlada, koju je predvodio Fransoa Bajru (iako svega devet meseci). Parlament je toj vladi izglasao nepoverenje u septembru 2025. zbog spora oko budžeta, a Makron je za novog premijera imenovao svog bliskog saradnika Sebastijena Lekornija.

Međutim, Lekorni je posle svega 27 dana podneo ostavku (vlada sa najkraćim mandatom od 1958), usled pretnji krajnje levice i krajnje desnice da će m u izglasati nepoverenje, ali ga je Makron četiri dana kasnije ponovo imenovao za premijera.

O političkoj nestabilnosti u Francuskoj svedoči i neuspeh pregovora o budžetu za 2026, zbog čega je parlament doneo poseban zakon kako bi sprečio prekid finansiranja države od 1. januara. U većim francuskim gradovima u septembru su organizovani štrajkovi i blokade zbog mera štednje, a nezadovoljstvo su tokom godine izražavali i poljoprivrednici.

Povratak Babiša na vlast u Češkoj

Česi su na oktobarskim izborima u velikom stilu vratili na vlast 71-godišnjeg Andreja Babiša, etničkog Slovaka, tajkuna poljoprivrednog sektora i hemijske industrije, sedmog po bogatstvu u Češkoj. Njegova populistička stranka ANO formirala je vladu u decembru sa radikalnim nacionalistima i evroskepticima, ali su prvi potezi Babiša kao premijera razvejali bojazni da će se on pridružiti duetu Orban-Fico u sabotiranju odluka EU za pomoć Ukrajini.

U vodu je pala većina bombastičnih obećanja Babiša, među kojima su bila i sledeća: „pare samo za Čehe, ništa Ukrajincima”, kraj inicijative Municija za Ukrajinu, odustajanje od američkih aviona F-35. Potezi Babiša ukazuju na umereni populizam, uz uvreženu praksu bučne nacionalne retorike kod kuće, a pragmatični, pa i transakcijski pristup na međunarodnoj sceni, pre svega u EU, gde njegova kompanija Agrofert posluje u 16 članica.

Povratkom na čelo vlade, Babiš je postao najstariji češki premijer i prvi koji se vratio na vlast (premijer je bio i 2017-2021). On je najbogatiji češki premijer, ali i prvi koji je optužen za neko krivično delo (mahinacije sa evropskim dotacijama). U Francuskoj je pod istragom za utaju poreza zbog netransparentne kupovine luksuznih nekretnina. Energično podržava proširenje EU na Zapadni Balkan, a odnedavno se zalaže i da Srbija i druge zemlje regiona budu što pre primljene u Šengen zonu.

Novi korupcionaški skandal u EU

Evropsku uniju je krajem 2025. uzdrmao još jedan korupcionaški skandal - hapšenje nekadašnje šefice evropske diplomatije Federike Mogerini, koje preti da uruši kredibilitet i poverenje u institucije EU. Posle policijskih racija u diplomatskom krilu EU u Briselu i na elitnom univerzitetu u Brižu, Mogerini je optužena za korupciju u vezi sa programom obuke mladih diplomata, koji je Evropska služba za spoljne poslove (EEAS) dodelila Koledžu Evrope. Mogerini je od 2020. bila rektorka Koledža Evrope, a vodila je i Diplomatsku akademiju EU, koja je u fokusu istrage Evropskog javnog tužilaštva o mogućem kršenju pravila tendera, zbog deljenja poverljivih informacija pre objavljivanja projekta vrednog milion evra. Uz Mogerini je optužen i Stefano Sanino, šef odeljenja Evropske komisije za Bliski istok, Severnu Afriku i Persijski zaliv.

Sanino, nekadašnji šef Misije OEBS u Jugoslaviji (2001-2002), bio je generalni sekretar EEAS u vr eme raspisivanja tendera. Dvoje italijanskih diplomata je optuženo za prevare u javnim nabavkama, korupciju, sukob interesa i kršenje profesionalne tajne. To bi moglo da izazove dublju krizu u EU, imajući u vidu visoku poziciju osumnjičenih i ozbiljnost optužbi, u vreme kada se čeka sudski epilog jednog od najvećih korupcionaških skandala u EU - afere „Katargejt” iz 2022. godine, kao i ishod nove istrage o podmićivanju i lobističkim aktivnostima kineskog Huaveja u Evropskom parlamentu.

Ubistvo Charlie Kirka u SAD

Ubistvo američkog desničarskog aktiviste Charlie Kirka, uticajnog saveznika predsednika Donalda Trump-a, doprinelo je dodatnoj polarizaciji u SAD i izazvalo brojne reakcije širom sveta, uključujući osude političkog nasilja, ali i likovanja zbog njegove smrti.

Uticajni 31-godišnji konzervativac, poznat po promovisanju krajnje desnih ideja i brojnih kontroverznih stavova, ubijen je 10. septembra dok se obraćao mladima u kampusu univerziteta u Juti.

Pogođen je snajperskim hicem u vrat, dok je odgovarao na pitanje o oružanom nasilju u SAD pred 3.000 mladih. Komemoracija Kirku je okupila oko 100.000 ljudi. Za ubistvo je optužen 22-godišnji Tyler James Robinson, koji je, prema rečima njegove majke, usvojio leve ideje i zalagao se za prava transrodnih osoba.

Kirk, koji je stekao veliki broj sledbenika putem društvenih mreža i turnejama po univerzitetskim kampusima, smatra se zaslužnim za mobilisanje mladih glasača u korist Trampa 20 24. godine. Trump je Kirka posthumno odlikovao Predsedničkom medaljom slobode i pozvao na obračun sa „političkim ekstremizmom na levici”. Evropska krajnja desnica posthumno je nominovala Kirka za nagradu Saharov Evropskog parlamenta, ali nije ušao u uži izbor.

Kirk je, između ostalog, govorio da praznik kojim se obeležava ukidanje ropstva u SAD „preti tkivu zemlje” i zalagao se da ne bude kažnjivo javno spaljivanje zastave pokreta Crni životi su važni.

Promena na čelu Vatikana

Rimokatolička crkva je 2025. dobila novog poglavara - Lava XIV, od koga se očekuje da nastavi stopama svog prethodnika, pape Franje. Lav XIV, čije je svetovno ime Robert Frensis Prevost, prvi je papa rođen u SAD. Na čelo Vatikana došao je 8. maja, kada se iz odžaka Sikstinske kapele pojavio beli dim - znak da je papa izabran, posle trećeg kruga glasanja na kratkoj konklavi kardinala, koja je trajala manje od 24 sata. Nasmejan i diskretan 69-godišnjak rođen u Čikagu, koji je 20 godina proveo kao misionar u Peruu, smatran je za jednog od umerenih kardinala.

Sledi liniju svog argentinskog prethodnika, čiji je bio poverljiv savetnik, snažnim socijalnim naglaskom i zalaganjem za siromašne, migrante i zaštitu životne sredine.

Pošto je postao 267. papa, načinio je i određene ustupke konzervativnim krugovima u Crkvi. Za poglavara je izabran posle smrti pape Franje u 89. godini, na uskršnji ponedeljak. Prvi latinoamerički papa, koji je očarao svet skromnim stilom i brigom za siromašne, umro je manje od 24 sata od poslednjeg pojavljivanja na Trgu svetog Petra, na Uskrs, kada je sedeo u kolicima, vidno oslabljen posle pet nedelja provedenih u bolnici. Papa Franja je sahranjen u Bazilici svete Marije Velike, u prisustvu više od 400.000 građana i brojnih zvaničnika.

Pljačka muzeja Luvr

Pljačka čuvenog pariskog muzeja Luvr 19. oktobra ocenjena je kao spektakularna, jer je izvedena za manje od osam minuta usred bela dana, a da lopove niko nije primetio. Za pljačku su odabrali nedelju pre podne. Nekoliko muškaraca, prerušeno u građevinske radnike, ušlo je oko 9.30 u muzej tako što su se pomoću kamiona opremljenog liftom, kakav koriste kompanije za selidbe, popeli do balkona na prvom spratu, gde su sekačem napravili rupu u prozoru.

U Galeriji Apolon su se koncentrisali na dve vitrine, iz kojih su ukrali osam komada nakita, čija je vrednost procenjena na 88 miliona evra. Među ukradenim predmetima su dragulji koji su pripadali francuskim kraljevskim i carskim porodicama. Dok su bežali skuterima, ispustili su krunu carice Evgenije, supruge Napoleona III, koja je kasnije pronađena oštećena u blizini muzeja.

Osam osoba je uhapšeno zbog pljačke, ali ukradeni nakit nije pronađen. Krađa je podstakla debatu o bezbednosti francu skih umetničkih dela, a vlasti su pooštrile mere oko kulturnih institucija. Luvr je posle pljačke, prve u tom muzeju od 1998. godine, prebacio neke od najvrednijih dragulja u Banku Francuske. Sindikati zaposlenih u Luvru organizovali su štrajk posle pljačke zbog lošeg stanja velelepnog zdanja u srcu Pariza, koje je u novembru dovelo do zatvaranja jedne galerije.

IZVOR: POLITIKA I FOTO: PEXELS

Najvažniji događaji u svetu u 2025. godini