Pravnica iz Beograda, pesnikinja i prozna autorka iz Vašingtona, Lena Petrović dobitnica je ovogodišnje književne nagrade „Slaviša Nikolin Živković“ za zbirku priča „Bolje mesto“. Njen literarni glas, oblikovan između Srbije i Amerike, briše granice, ali čuva ono najvažnije – kulturni identitet i duboku povezanost sa korenima.

NAGRADA KAO VETAR U LEĐA

Jedna od najznačajnijih nagrada za neobjavljeni književni rukopis na srpskom jeziku ove godine pripala je Leni Petrović, autorki zbirke Bolje mesto, koja živi i radi u Vašingtonu. Nagrada nosi ime niškog pisca Slaviše Nikolina Živkovića, a dodeljuju je Grad Niš i Društvo književnika i književnih prevodilaca Niša u saradnji sa Niškim kulturnim centrom.

“Ova nagrada mi znači vetar u leđa, kao i svaka nagrada. Mislim da svi umetnici, posebno pisci koji stvaraju u izolaciji, često sumnjaju u to da li je to što rade dovoljno dobro, da li će dobiti neku potvrdu za života. Ova nagrada mi je dala potvrdu da idem pravim putem”, kaže Lena Petrović.

Priče Lene Petrović o pripadanju, identitetu i unutrašnjem oslobođenju; Foto: NKC

PISANJE IZMEĐU DVE KULTURE: OD BEOGRADA DO VAŠINGTONA

Petrović je po struci pravnica. Studije je završila u Beogradu, a zatim i master iz međunarodnog prava i ljudskih prava u Vašingtonu, gde sada i živi. Radila je u Beogradskom centru za ljudska prava, kao i u migrantskim centrima, a svoju karijeru, ali i umetničko stvaranje, razvija između dve kulture – srpske i američke.

“Ne živim u Srbiji, ali upravo zbog toga mi ova nagrada dodatno znači jer mi pruža priliku da ostanem povezana sa književnom scenom u Srbiji i regionu. Ujedno je i podsećanje da su naši koreni i kulturni identitet večni deo nas, ma gde živeli”, ističe Petrović.

Zbirka Bolje mesto nastajala je dve i po godine, a kako Lena objašnjava, njeni junaci traže pripadnost – bilo geografski, bilo emotivno. Suočeni su sa diskriminacijom, nasiljem, porodičnim raskolima, i osećajem isključenosti iz društva.

“Mnogo njih u pričama shvati da je to bolje mesto koje traže zapravo u njima samima. Nepripadanje ponekad može biti oslobađajuće, a ne opterećujuće”, objašnjava ona.

ĆIRILICA KAO SPONA SA IDENTITETOM

Jedan od detalja koji posebno izdvaja ovu zbirku jeste činjenica da je štampana na ćirilici, što Leni ima posebnu simboliku.

“Dugim boravkom u inostranstvu sam se nekako otuđila od tog prvog pisma koje sam naučila. Volim ćirilicu jer je kitnjasta, izražajna, autentična. Drago mi je što se ova knjiga štampa na ćirilici”, kaže Lena dodajući da ćirilica u njenom stvaralaštvu nije samo pismo, već i identitetski izbor.

Lena Petrović, glas iz Vašingtona koji čuva srpski jezik, ćirilicu i sećanje na zavičaj; Foto: NKC

NAGRADA U ČAST SLAVIŠE NIKOLINA ŽIVKOVIĆA

Lena priznaje da do sada nije bila upoznata sa radom pisca Slaviše Živkovića (1953–1990), ali da je nakon dodele nagrade počela da istražuje njegovo stvaralaštvo.

“Kad sam pročitala njegovu biografiju, odmah sam mogla da se identifikujem sa njim. Pomislila sam – možda je ovo nagrada gde će moj rukopis naći svoje bolje mesto”, rekla je Lena Petrović na svečanosti dodeljivanja nagrade u Nišu.

SRPKINJA U AMERICI – ALI DUŠOM I DALJE KOD KUĆE

Lena Petrović je autorka zbirke poezije Sirene ne primaju keš, koja je 2024. godine ušla u uži izbor za nagradu Miroslav Antić i najuži izbor za nagradu Risto Ratković. Njena kratka priča Nova poruka: Viva la vida dobila je posebno priznanje na konkursu Spasimo putopis.

U Ameriku je otišla kao Fulbright stipendistkinja, gde je nastavila da razvija i svoj profesionalni i umetnički put. Pohađala je radionice kreativnog pisanja koje su vodili Zvonko Karanović i Barbara Hening, a pesme i prozne forme objavljene su joj u Enklavi, na portalu Stranei u časopisu A priori.

“Po spisateljskom stažu sebe smatram mladom književnicom, jer sam do sada objavila dve knjige. Ali ova nagrada me dodatno motiviše da nastavim i verujem u ono što radim”, zaključuje Lena Petrović.

VELIKI ODZIV AUTORA IZ SVETA

Na osmi konkurs po redu Društvo književnika i književnih prevodilaca Niša pristiglo je više od 150 rukopisa autora iz celog sveta. Nakon pažljivog vrednovanja, žiri je odabrao četiri dela u užem izboru, a konačnu odluku doneo je u korist rukopisa Bolje mesto.

Predsednik žirija bio je Zvonko Karanović, a članovi prof. dr Jelena Jovanović i Branislav Janković. U obrazloženju su istakli da priče Lene Petrović preispituju poziciju čoveka u savremenom svetu, kroz narative rasute od Beograda i Španije do Amerike.

“Autorka pripoveda odmerenom, jasnom rečenicom o odrastanju u disfunkcionalnoj porodici, radu u centru za migrante i životu u inostranstvu. Iako su priče rasute po svetu – boljeg mesta nema, čovek je apatrid, ali Lena Petrović s ogromnom empatijom poručuje da nade ipak ima“, navodi se u obrazloženju žirija.

PIŠE: ANA VELJKOVIĆ I FOTO: NKC

Lena Petrović iz Vašingtona: Glas iz dijaspore koji čuva ćirilicu i srpsko nasleđe