Krštenje je prva Sveta tajna kojom čovek postaje hrišćanin i član crkve. Ponovno rođenje ili krštenje vodom i duhom je prva sveta tajna pravoslavne crkve i ujedno najvažnija od sedam svetih tajni. Ustanovio ju je sam Gospod Isus Hrist, kada se krstio u reci Jordan, a pred samo vaznesenje na nebo naredio je svojim učenicima: Idite i naučite sve ljude krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha.

U prvim danima hrišćanstva krštavali su se ulgavnom odrasli ljudi. Postojao je takozvani “katihumenat”, odnosno vreme u kome su kandidati za krštenje oglašeni pripremani za samo krštenje. Trajalo je različito: nekada kraće, a nekada duže vremena, jer svaki oglašeni morao je da nauči sve osnovne istine hrišćanstva i da ih pred krštenje ispovedi. Kao uspomena na katihumenat u Crkvi i danas postoji liturgija oglašenih kojoj su zajedno sa vernicima prisustvovali oglašeni. Oni su iz hrama izlazili na poziv sveštenika vi koji ste oglašeni izađite , da bi vernici ostali na liturgiji vernih.

Vremenom, kada su vernici počeli da krštavaju svoju decu – bebe, prestao je katihumenat a rodilo se kumstvo. Po pravilu crkve, trebalo bi da sveštenik čita molitvu porodilji u prvi dan kada rodi dete, zatim u osmi dan posle rođenja, kada se detetu daje ime (znamenje), i kada postaje oglašeni, i zatim u četrdeseti dan, kada se vrši ocrkovljenje deteta (unošenje u crkvu). Međutim, u praksi su se zadržali samo znamenje i krštenje.

Znamenje

Posle nekoliko dana od porođaja, kada majka i dete izađu iz porodilišta, vrši se znamenje deteta. Naime, neko od mlađih ukućana, srodnika ili komšija, odlazi kod nadležnog sveštenika, sa jednom flašom za vodu po znamenje. Sveštenik osveti vodicu, naspe u flašu, stavi u nju jedan stručak bosiljka, i daje detetu ime, koje dete nosi do krštenja. To ime se zove „ime na znamenju“. Ovo se vrši u spomen, kada su malog Hrista, odneli u osmi dan u hram i kada je dobio ime. Vodica u flaši se donosi kući, i po narodnom običaju ta vodica se dodaje četrdeset dana u vodu kojom se kupa dete, ili sve do krštenja.

Krštenje

Čim dete malo ojača, posle nedelju dve, može se izvršiti krštenje. Crkva preporučuje da se krštenje obavi što pre, jer ukoliko bi se desio nesrećan slučaj, da dete umre nekršteno, nad njim se ne može izvršiti opelo. Krštenje se vrši u hramu ili u manastirima i crkvama gde ima krstionica, a može i u domu roditelja.

Šta je potrebno za krštenje

Treba pripremiti krsnicu. Krsnica je platno bele boje, veličine od jednog do jednog i po metra, u koje se dete uvija posle krštenja. Od te krsnice se potom detetu sašije košuljica, benkica ili jastučić za spavanje. Običaj je u nekim krajevima, da kad počne krštenje, dete se zavija u očevu belu košulju sve dok ne bude kršteno vodom. Bela košulja i krsnica simvolizuju nevinost, čednost i bezgrešnost, jer je bela boja simvol čistoće duhovne i telesne.Voda kojom će se dete krstiti može se malo podgrejati, naročito u hladnim danima, da se dete ne bi prehladilo. Posle krštenja, voda se prosipa na mesto gde se ne gazi, ili se izlije uz neki kalem ili u cveće u kući. Kosica koju sveštenik postriže pri krštenju, stavlja se u vosak, pa se i ona stavlja na neki kalem, ili se čuva u kući kao uspomena na ovaj veliki događaj u životu deteta Sveća koja se pali na krštenju, takođe se čuva u kuća kao draga uspomena. Potrebno je i ulje, po mogućnosti maslinovo, kojim se dete pomazuje.

Majka na krštenju

Ukoliko se dete krštava pre četrdesetog dana, od rođenja, majka ne može da prisustvuje krštenju, jer se žena četrdeset dana posle porođaja smatra nečistom. Inače, ako se krštenje obavlja posle četrdeset dana, preporučljivo je i poželjno da majka prisustvuje krštenju jer je to veliki dan i za njeno dete i za nju.

Vreme krštenja

Imajući u vidu, da svečani događaj krštenja prate obavezno i gozbe, dakle, pripreme svečanog ručka, crkva preporučuje, da se krštenja obavljaju u dane kada se mrsi, a u protivnom, ako se krštenje obavlja uz post, obavezno treba spremati posnu hranu. Veliki greh čine oni roditelji, koji za tako važan i veliki dan i događaj svoga deteta, uz post pripremaju mrsnu hranu, i tako vrše javnu sablazan i navlače prokletstvo na sebe i svoje nedužno dete. Inače, krštenje se može izvršiti u svaki dan, i u svako doba dana i noći. Dobro je ukoliko se može krštenje obaviti praznikom da se dete i roditelji taj dan pričeste, ukoliko nije u onih prvih četrdeset dana, kada majka ne sme u crkvu.

Kum – duhovni otac

Pored sveštenika koji krštava, važan činilac i važna ličnost na krštenju jeste kum. Kum daje ime detetu. On je svedok krštenja i duhovni otac deteta, koje se krštava. Zato kum mora biti pravoslavne vere, kršten, čistoga i moralnoga života, mora biti punoletan, dakle, telesno i duhovno zrela osoba, i da ima fizičku mogućnost da učestvuje u svetoj tajni krštenja. Roditelji ne mogu biti kumovi svojoj deci, a takođe i monasi ne mogu kumovati na krštenju. Kum na krštenju se u ime deteta odriče satane, i sjedinjuje sa Hristom, čita, odnosno, ispoveda simvol pravoslavne vere u ime kumčeta. Zato je njegova dužnost, da u daljem životu brine o verskom vaspitanju svoga kumčeta. U našem narodu je zbog toga institucija kumstva na velikoj visini. Narod ne kaže uzalud: „Bog na nebu kum na zemlji“.

Molitve na krštenju

Na početku krštenja sveštenik čita molitvu Oglašenja, kojom osoba (dete) koja se krštava postaje oglešen ili katihumen, i sveštenik pre te molitve duva u lice onog koji se krštava. Ovo duvanje u lice simvoliše: kao što je Bog pri stvaranju čoveka dunuo u lice duh životni, tako i onaj koji se krsti prima blagodat i snagu Svetog Duha.

Zatim sveštenik čita tri molitve Zaklinjanja ili molitve eksorcizma. U ovim molitvama sveštenik goni đavola u ime Hrista Boga, da izađe i odstupi od onoga koji se sprema za krštenje.

Dalјe, u nastavku krštenja, vrši se osvećenje vode. Osvećuje se ulјe i sveštenik pomazuje ulјem novokrštenog. Posle pomazivanja ulјem vrši se krštenje uz izgovaranje reči: Krštava se sluga Božiji (ime deteta) u ime Oca, amin, i Sina, amin, i Svetog Duha, amin.

Posle krštenja se dete oblači u belu košulјu ili belo platno. Bela boja označava čistotu i nevinost. Posle krštenja čovek je čist od grehova.

Vrši se miropomazanje. Pomazuje se ČELO – da se um posveti Bogu, OČI – da posmatraju slavu Božiju, USTA – da slave Boga, UŠI – da slušaju tajne Božije, RUKE – da čine dobra dela, PRSA – da se srce posveti Bogu, NOGE – da idu Božijim putevima.

Uz pevanje pesme: Vi koji se u Hrista krstiste… (Jelici vo Hrista krestitesja…) sveštenik sa novokrštenim tri puta čini krug oko kupke gde je izvršeno krštenje. Ovo obilaženje u krug je slika večnosti – jer novokršteni stupa u večni savez sa Hristom.

Sledi omivanje – tada se vrši brisanje onih delova tela koji su pomazani Svetim mirom, da ne bi došlo do profanacije i obesvećenja Svetog mira.

Postriženje kose

Šišanje kose ima značajnu ulogu, time se pokazuje na simvoličan način skidanje grešnih misli. Šišanje kose znači i da se novokršteni predaje na poslušnost i služenje Bogu. Ovaj postrig kose je neka vrste žrtve koja bi se prinela Hristu.

Krštavanje odraslih

Iz poznatih razloga, u poslednjih nekoliko decenija, ostalo je dosta nekrštenih osoba u našem narodu. Danas, srećom, mnogi se interesuju za svoju veru i crkvu, i žele da se krste. Šta je važno kada je u pitanju krštenje odraslih osoba? Važno je najpre to, da osoba koja želi da se krsti, želi to iskreno i po slobodnoj volji. Zatim, treba da se upozna sa osnovnim istinama svoje vere, i da na svome krštenju ona čita simvol vere, a ne kum, kao kod dece. Takođe, treba da se pripremi za krštenje, tako što će postiti bar sedam dana, i posle krštenja primiti pričešće. Odrasli takođe treba da imaju kuma. Crkva je snishodeći prema odraslima, primenila praksu, da se odrasli mogu krstiti i oblivanjem vode, a tamo gde ima krstionoca i gde se vrši pogruženje, postoje svlačionice i specijalne bele haljine u koje se oblače odrasli.

IZVOR: MEDIASFERA.RS I FOTO: YOUTUBE PRINTSCREEN

Sveta tajna krštenja: Veliki dan u životu svakog hrišćanina