Da li novac može da kupi sreću? To je pitanje koje ljudi postavljaju vekovima, a najnovija istraživanja pokazuju da odgovor nije jednostavan. Iako veći prihodi mogu doprineti boljem kvalitetu života, naučnici upozoravaju da beskonačno gomilanje bogatstva ne donosi nužno i veću sreću.

Tema je ponovo dospela u fokus nakon što se pojavila vest da bi Elon Musk u narednoj deceniji mogao postati prvi svetski trilioner. U međuvremenu, bivša izvršna direktorka kompanije Virgin, Jayne Hrdlicka, trebalo bi da po odlasku iz kompanije dobije gotovo $50 miliona kroz akcije i druge beneficije.

Međutim, istraživanja pokazuju da ogromno bogatstvo ne garantuje i veće životno zadovoljstvo.

Koliko novca je dovoljno?

Jedna poznata američka studija iz 2010. godine pokazala je da nivo sreće i subjektivnog blagostanja raste sa prihodima do određene granice. Tada je procenjeno da je optimalan godišnji prihod za maksimalno životno zadovoljstvo bio oko $75.000.

Kada se uračuna inflacija, taj iznos danas bi odgovarao zaradi od približno $111.000 godišnje, uz napomenu da troškovi života značajno variraju od mesta do mesta.

Neka novija istraživanja sugerišu da blagostanje može nastaviti da raste i sa većim prihodima, ali znatno sporijim tempom. Drugim rečima, prelazak iz siromaštva u srednju klasu donosi mnogo veći porast sreće nego povećanje bogatstva sa $1 milion na $10 miliona.

Eksperiment koji je iznenadio naučnike

Posebno zanimljivo istraživanje sprovedeno 2022. godine obuhvatilo je 200 učesnika iz Brazila, Indonezije, Kenije, Australije, Kanade, SAD i Velike Britanije.

Svaka osoba nasumično je dobila po $10.000. Rezultati su pokazali da su najveći porast sreće osetili učesnici iz zemalja sa nižim prihodima.

Još zanimljivije, većina učesnika poklonila je više od dve trećine dobijenog novca članovima porodice, prijateljima, humanitarnim organizacijama i potpunim strancima.

Zašto bogatstvo ne garantuje sreću?

Psiholozi već decenijama upozoravaju da preterana usmerenost na novac, status i materijalne stvari može negativno uticati na blagostanje.

Ljudi se često nalaze na takozvanoj „hedonističkoj traci za trčanje“. Kada ostvare određeni finansijski cilj, brzo se naviknu na novi standard i ubrzo požele još više.

Pored toga, konstantna potraga za većom zaradom često znači manje vremena za porodicu, prijatelje, hobije i iskustva koja dokazano doprinose sreći.

Vreme i odnosi važniji od novca

Dugogodišnje istraživanje Harvard University, koje traje još od 1938. godine, pokazalo je da su kvalitetni međuljudski odnosi jedan od najvažnijih faktora za mentalno i fizičko zdravlje.

Psiholog Abraham Maslow još 1943. godine istakao je da su osnovne životne potrebe poput hrane, doma i sigurnosti preduslov za lični razvoj. Tek nakon toga ljudi mogu da ostvare svoj puni potencijal.

Stručnjaci danas smatraju da su slobodno vreme, putovanja, zajednički trenuci sa porodicom i prijateljima, kao i nova iskustva, često mnogo vredniji za sreću od samog povećanja bankovnog računa.

Zaključak nauke je jasan – novac jeste važan jer pruža sigurnost i zadovoljava osnovne potrebe, ali nakon određene granice ključ sreće postaju vreme, odnosi i kvalitet života, a ne veličina bogatstva.

IZVOR: INDEPENDENT I FOTO: CHAT GPT

Koliko novca nam je zaista potrebno da budemo srećni? Nauka donosi iznenađujući odgovor