Naučnici upozoravaju na još jedan tihi, ali ozbiljan efekat klimatskih promena – poremećaj sna. Ono što je donedavno delovalo kao tema za političke i ekološke forume danas postaje lični problem.

„Svet spava sve kraće, a u tome klimu treba videti kao nevidljivog krivca”, kaže prof. dr Dragan Hrnčić, internista i neurofiziolog s Medicinskog fakulteta u Beogradu, koji godinama proučava uticaj okruženja na san i zdravlje.

Spavanje je duboko povezano s telesnom temperaturom. U zdravom ritmu ona se pred san prirodno snižava za oko jedan stepen – to je signal mozgu da se „ugase svetla” i započne proces obnove organizma. Ali kada noći ostaju vrele, telo više ne može da se rashladi. Rezultat je plitak, isprekidan san, češća buđenja i osećaj iscrpljenosti već od jutra.

Dr Hrnčićsagovornik dalje objašnjava i da visoka temperatura noću aktivira sistem uzbune – srce ubrzano kuca, raste nivo adrenalina i kortizola. U takvom stanju čovek postaje nervozniji, nestrpljiv, pa i agresivniji. Statistika jasno pokazuje da tople noći donose više konflikata, pa čak i nasilja.

Najnovija istraživanja pokazuju da svaka noć s temperaturom iznad 30 stepeni znači u proseku 14 minuta manje sna. Kada se sabere broj takvih noći u godini, dolazi se do zabrinjavajućih brojki – više od 40 sati izgubljenog sna godišnje, što je čitava radna nedelja bez odmora.

Posebno su pogođeni stanovnici južnih zemalja i velikih gradova, gde efekat tzv. urbanih toplotnih ostrva dodatno pojačava vrućinu. Dok neko u hladnijem seoskom okruženju može mirno da spava, ljudi u betonskim naseljima često provode noći bez sna i klima uređaja. Time klimatske promene ne samo da pogoršavaju zdravlje već produbljuju i socijalne nejednakosti.

Kada organizam ne može da se rashladi, ostaje u stanju „polubudnosti”. San tada gubi svoju osnovnu funkciju – regeneraciju mozga i tela. To remeti ravnotežu između dva nervna sistema: onog koji je zadužen za odmor i varenje i onog koji nas priprema za borbu ili beg. U vrelim noćima, aktivan je upravo ovaj drugi sistem. Zato se budimo znojavi, napeti i neodmorni.

Promenjen kvalitet vazduha, suvoća, zagađenje i buka samo dodatno otežavaju situaciju. Kod osoba sa respiratornim problemima raste rizik od apneje u snu, a kod mlađih se sve češće javlja „klimatska anksioznost” – strah od budućnosti koji ih drži budnima noću.

Mnogi veruju da izgubljeni san mogu „vratiti” vikendom ili popodnevnim dremkama, ali nauka kaže drugačije.

„Dnevno spavanje može malo popraviti koncentraciju, ali ne može nadoknaditi duboke faze sna. Ono što izgubimo jedne noći, najvećim delom je nepovratno”, naglašava Hrnčić. Dugoročni manjak sna utiče na srce, metabolizam, pa čak i na izgled kože – jer telo jednostavno nema vremena da se obnovi.

Na pitanje da li se telo vremenom navikava na toplotu, Hrnčić odgovara da su granice adaptacije male. „Organizam se može delimično prilagoditi, ali ne u meri da toplota više ne utiče na san. Nedostatak sna stvara hormonske promene koje povećavaju razdražljivost. To objašnjava zašto leti raste nervoza i netrpeljivost među ljudima.”

Nagle promene vremena – prelazi iz vrućine u zahlađenje praćeni olujama – dodatno opterećuju srce i krvne sudove, povećavajući rizik od infarkta i moždanog udara. Uz to dolaze i psihološke posledice: gubitak sna, osećaj nesigurnosti, pa i traume kod onih koji su doživeli ekstremne vremenske nepogode.

IZVOR: POLITIKA I FOTO: PRINTSCREEN/FREEPIK

Klimatske promene skraćuju san