Na savremenim zimskim Olimpijskim igrama kakve su ovogodišnje Igre u Kortini D’Ampeco u Italiji, veštačka inteligencija više nije sporedna tehnologija u pozadini, već jedan od ključnih „nevidljivih aktera” koji utiču na način na koji se Igre organizuju, prenose i doživljavaju. AI je danas prisutna u gotovo svakom sloju olimpijskog sistema, od treninga sportista, preko sudijskih odluka i televizijske produkcije, do komunikacije sa publikom širom sveta.

Zimske olimpijske igre danas odvijaju u potpuno drugačijem tehnološkom okruženju nego pre samo desetak godina. Olimpijada je postala spoj sporta i algoritama, gde ljudska snaga i veština ostaju u centru, ali uz podršku mašina koje analiziraju, pamte i predviđaju gotovo sve.

U samom centru pažnje je način na koji AI menja televizijski prenos. Tokom takmičenja koristi se veliki broj kamera visoke rezolucije, uključujući kamere postavljene duž staza, dronove i pokretne sisteme. Veštačka inteligencija u realnom vremenu analizira te snimke, automatski prepoznaje sportiste, njihovo kretanje i ključne momente - skok, pad, doskok, promenu ritma ili grešku.

Na osnovu toga generišu se napredne reprize koje gledaocima omogućavaju da isti trenutak vide iz više uglova, pa čak i u obliku trodimenzionalne rekonstrukcije. AI sistemi kombinuju snimke sa više kamera i generišu 360-stepene video prikaze, omogućavajući da se na ekranu prikažu ključni momenti, na primer skijaški skok u vazduhu, sa svim podacima o visini, brzini i trajanju leta, prenosi Euronews, i dodaje da AI povezuje sport, tehnologiju i gledaoce kao nikada ranije.

U skijaškim disciplinama vešačka inteligencija može da prikaže brzinu, nagib terena, visinu skoka i putanju kretanja, praktično pretvarajući sportski prenos u interaktivnu analizu koja liči na video-igricu, uz dinamične kadrove koji prate sportiste u velikoj brzini i prikazuju ih iz uglova koji podižu adrenalin, prenosi Rojters.

Jedan od važnih segmenata je i automatsko „razumevanje” slike. Na snežnim terenima, gde je vizuelni kontrast slab, algoritmi razdvajaju sportistu od pozadine, prepoznaju položaj tela i omogućavaju precizno praćenje svakog pokreta. To je posebno važno u disciplinama kao što su umetničko klizanje, snoubording ili skijanje, gde se procenjuju stil, stabilnost i kontrola, a ne samo krajnji rezultat, prenosi Global Times.

Za publiku je sve vidljivija uloga AI kroz digitalne asistente. Na zvaničnim olimpijskim platformama i aplikacijama koristi se veliki jezički model koji odgovara na pitanja gledalaca o rasporedu, pravilima, rezultatima i sportistima.

Umesto klasičnog pretraživanja, korisnik može da napiše pitanje prirodnim jezikom, na primer ko je favorit u nekoj disciplini, kada je sledeća trka ili zašto je neki takmičar diskvalifikovan, i da dobije jasan odgovor. Ovo je prvi put da Olimpijske igre imaju svojevrsnog „digitalnog vodiča” koji funkcioniše 24 sata dnevno i na više jezika.

Veštačka inteligencija ima i ogromnu ulogu iza kulisa, u organizaciji i arhiviranju. Tokom jednih Igara nastaju milioni sati video-materijala, fotografija i dokumenata. Veštačka inteligencija automatski opisuje, klasifikuje i označava sav taj sadržaj: prepoznaje sport, ime sportiste, fazu takmičenja i ključne događaje. Zahvaljujući tome, mediji mogu da pronađu konkretan snimak za nekoliko sekundi, dok su ranije takve pretrage trajale satima ili danima. Isto važi i za interna dokumenta organizatora, pravila, protokole, izveštaje i logističke podatke.

U vizuelnom smislu, AI se kombinuje sa dronovima i naprednim kamerama kako bi se dobili spektakularni kadrovi. Algoritmi pomažu u stabilizaciji slike, predviđanju kretanja sportista i automatskom izboru najboljeg ugla snimanja. Tako nastaju dinamične scene koje prate skijaša niz strmu stazu ili klizača tokom piruete, bez ometanja takmičenja i bez rizika po bezbednost.

Međutim, možda najdublji, iako najmanje vidljiv uticaj veštačka inteligencija ima u pripremama sportista. Iako to formalno nije deo samog olimpijskog takmičenja, već treninga koji mu prethodi, AI se danas masovno koristi u profesionalnom sportu. Sistemima za analizu pokreta moguće je snimiti trening sportiste i precizno izmeriti svaki segment biomehanike: ugao kolena, položaj kukova, brzinu rotacije, opterećenje zglobova. Na osnovu toga treneri dobijaju detaljne izveštaje o tehničkim greškama, riziku od povreda i potencijalima za unapređenje performansi.

U sportovima kao što su alpsko skijanje ili umetničko klizanje, AI može da uporedi pokrete sportiste sa idealnim modelom ili sa najboljim izvođenjima u svetu, i da sugeriše mikro-korekcije koje su ljudskom oku gotovo nevidljive. U nekim timovima koristi se i prediktivna analitika, na osnovu kombinacije treninga, pulsa, sna i oporavka, algoritmi procenjuju kada je sportista u riziku od zamora ili povrede.

IZVOR: POLITIKA I FOTO: PRINTSCREEN

Kako su algoritmi preuzeli Olimpijske igre?