Medalje za Olimpijske zimske igre u Milanu i Kortini dizajnirane su sa fokusom na održivost i luksuz, ali posle samo par takmičarskih dana njihova izdržljivost je pod velikim znakom pitanja.

Svečanom ceremonijom otvaranja Olimpijskih zimskih igara na "San Siru" Italijani su pobrali komplimente sa svih strana sveta, ali nije se dugo čekalo na prvi razlog za kritiku i podsmeh organizatorima Igara u Milanu i Kortini.

Američka skijašica Brizi Džonson osvojila je olimpijsko zlato u ženskom spustu, a medalja koja joj je uručena brzo je, umesto oko vrata, završila u džepu jakne.

Kopča koja je spajala prilično težak metalni deo medalje sa trakom nije izdržala euforiju u američkom timu.

Džonson je kasnije na konferenciji za medije otkrila da je tokom slavlja skakala gore-dole i da se medalja jednostavno odvojila od trake.

"Definitivno je teža nego što sam očekivala. Mislim da je to možda razlog zašto se polomila. Ne znam da li su Italijani poznati po svom inženjerstvu. Niko nije ponudio da je popravi, pretpostavljam da neko hoće, nije potpuno polomljena", rekla je Džonson i u šali upozorila rivalke da ne skaču sa odličjem oko vrata.

Organizatori Igara će očigledno morati ozbiljno da se pozabave ovim nesvakidašnjim problemom jer, kako stvari stoje, američka skijašica nije jedina koja je medalju ponela u delovima.

Ista nevolja zadesila je i Alisu Liju, još jednu predstavnicu SAD. Umetnička klizačica je podelila na Instagramu snimak sa svojom medaljom bez trake.

"Mojoj medalji ne treba traka", napisala je Liju.

Eba Anderson, švedska skijašica koja je osvojila srebro u skijatlonu, takođe je navodno iskusila isti problem, baš kao i nemački bijatlonac Justus Štrelov, osvajač bronze u mešovitoj štafeti.

Olimpijske medalje su izrađene u italijanskoj državnoj kovnici novca u Rimu i prve su u istoriji Igara koje su u potpunosti sačinjene od recikliranih metala dobijenih iz proizvodnog otpada.

Livene su u indukcionim pećima koje pokreće isključivo obnovljiva energija.

Dizajn medalja pod sloganom "Dve polovine, jedna celina" simbolizuje uniju dva grada domaćina, ali i saradnju između sportista i njihovih timova.

Svaka medalja ima prečnik od 80 i debljinu od 10 milimetara. Zlatna teži čak 506 grama, a napravljena je od 500 grama srebra i šest grama čistog zlata.

Zbog rekordno visokih cena plemenitih metala na svetskom tržištu, zlatna medalja iz Milana i Kortine vredi oko 2.300 dolara, što je više nego duplo u odnosu na medalje iz Pariza 2024.

Sve to na papiru lepo zvuči, ali... Majstor je očigledno zakazao.

IZVOR: RTS I FOTO: PRINTSCREEN

Italijanski majstor zakazao: Najskuplje medalje u istoriji olimpijci nose u delovima