Mnogi pravi načini flertovanja nisu bili samo komplikovani, već i prilično smeli. Kako je nekada izgledalo flertovanje?

Vizit karte kao preteča Facebook prijatelja

Ideja o vizit-karti, jednostavnoj vrsti kartice sa imenom na sebi, postala je vrlo popularna prvo u Francuskoj, a zatim i u Velikoj Britaniji, počevši od 18. veka. Imati srebrni poslužavnik pun vizit kartica bila je neka vrsta liste Facebook prijatelja iz 19. veka.

Kartice su krile razne vrste poruka, neke su imale pesme, zagonetke ili slike, a istoričari su prilično sigurni da se nisu shvatale potpuno ozbiljno. Služile su više kao neka vrsta pokretača razgovora.

Debitantski balovi

Ideja je bila da se sve žene više klase, koje ispunjavaju uslove, a koje su nedavno postale punoletne, na balovima predstave svojim vršnjacima.

Ova tradicija je počela još od kraljice Elizabete I. Ostala je popularna iznenađujuće dugo, donekle promenjena u vreme vladavine kraljice Viktorije.

Ona je ta koja je dodala bele haljine i uvela naklon, ali je ipak poenta događaja ostala ista - da se objavi da devojka ispunjava uslove da upozna udvarače.

Tajna komunikacija knjigama

Dok je na početku vladavine kraljice Viktorije samo oko 60% muškaraca i manje od 50% žena umelo da čita i piše, taj broj je značajno skočilo na oko 90% do 1870-ih godina.

Nije sasvim iznenađujuće zašto su se baš knjige koristile za flertovanje, ali istorijski zapisi potvrđuju ovu neobičnu praksu.

Ono što bi osoba uradila sa knjigom zapravo bi bila poruka za one koji znaju da je dešifruju.

Tako je držanje knjige u obe ruke bio način da nekoga upitate da li je voljan da bude otpraćen kući, dok je polaganje knjige na desni obraz bila poruka da je neko previše hrabar, dok je dodirivanje knjige desnim ramenom slalo pozitivan znak.

Lepeze su krile kodirani jezik

Ručne lepeze možda nisu popularne danas, ali u 18. veku su bile neverovatno važan deo načina na koji se žena predstavljala, uglavnom zato što većina žena nije imala taj luksuz da govori slobodno na većini mesta, pa kada su htele da se izraze, poput jednostavnog „da“ ili „ne“, oslanjale su se na upotrebu lepeze.

Postojalo je beskonačno mnogo pokreta koji bi otkrivali nameru i želju dame koja se „hladi“ lepezom. Tako je zabeleženo ljutito lepršanje, modno lepršanje, bojažljivo lepršanje, zbunjeno lepršanje, veselo lepršanje i ljubavno lepršanje.

Veza između lepeze i kodiranog jezika ili signala za flertovanje nastavljena je i kasnije štampanjem dela „Fanologija ili lepeza za razgovor sa ženama“ 1797. Ova lepeza, koju je dizajnirao Čarls Frensis Badini, uključivala je natpise sa slovima i objašnjenja o tome kako komunicirati u kodu.

Cveće se koristilo za slanje svih vrsta poruka

Primanje buketa cveća bilo je mnogo više od pukog dekora u viktorijansko doba, jer je gledanje na boju i vrstu cveća uključenog u buket moglo da omogući primaocu da dekodira neke tajne poruke.

Ako nekome pošaljete, recimo, ružičaste ruže, to bi značilo da ste zaljubljeni u nju, ali to može biti ili ne mora biti previše ozbiljno. Crvene ruže, s druge strane, bile su izjava prave ljubavi, piše 24sedam.

IZVOR: DDL I FOTO: PRINTSCREEN

Istorija udvaranja – kako je nekada izgledalo flertovanje?