Dok se širom SAD Labor Day obeležava kao produženi vikend i kraj leta, malo ko zna da koreni ovog praznika vode pravo u Čikago i njegovu burnu industrijsku prošlost krajem 19. veka.

Tokom 1880-ih, Čikago je bio centar železnice, čeličana, fabrika i stovarišta mesa. Hiljade imigranata radilo je u teškim uslovima za nisku platu i sa predugim radnim vremenom. Iz tih muka izniknuo je jedan od najjačih radničkih pokreta u američkoj istoriji.

Najpoznatija borba bila je za uvođenje osmohčasovnog radnog dana, a vrhunac protesta dogodio se u maju 1886. godine. Tokom mirnog skupa na Haymarket Square-u, nepoznata osoba bacila je bombu, što je dovelo do krvavog sukoba sa policijom. Ovaj događaj, poznat kao Haymarket Affair, zauvek je obeležio Čikago kao simbol borbe za prava radnika.

Iako je ideja o prazniku prvi put predložena u Njujorku 1882, nemiri u industrijskim centrima poput Čikaga dali su presudan zamah da Labor Day postane saveznički praznik. Posebno se izdvaja Pullman Strike iz 1894. godine, kada je Štrajkački odbor Američke železničke unije predvodio bojkot zbog smanjenja plata i visokih kirija u naselju Pullman. Intervencija federalnih trupa završila se sa više od dvadeset mrtvih.

Samo nekoliko dana kasnije, tadašnji predsednik Grover Cleveland potpisao je zakon kojim je Labor Day postao nacionalni praznik.

Čikago tako i danas stoji kao istorijski stub sećanja da Labor Day nije samo slobodan ponedeljak, već i omaž radnicima koji su se izborili za dostojanstvene uslove rada.

IZVOR: WGNTV, FOTO: PIXABAY

Istorija Labor Day praznika: Kako je Čikago postao kolevka borbe za radnička prava