O uticaju sunčanja na naš organizam, na proizvodnju vitamina D, o zaštiti koju nam pružaju preparati za sunčanje, postoje brojne nedoumice – istine i zablude.

Sunčanje je zdravo – delimično tačno

Sunce je neophodno za sintezu vitamina D koji doprinosi razvoju i zdravlju kostiju i zuba, pravilnom radu srca, mišića i nervnog sistema.

Iako povremeno i umereno izlaganje UV zračenju može biti od koristi za naš organizam jer pospešuje stvaranje vitamina D, duže i nekontrolisano izlaganje može imati različite posledice po zdravlje – ubrzano starenje kože, različite oblike raka kože, kataraktu i druge bolesti očiju (trajno oštećenje rožnjače, i dr.), slabljenje imunog sistema i povećan rizik od nastanka infekcije.

Nije važno u koje vreme izlazite na sunce – zabluda

UV zraci su najjači, a rizik od oštećenja kože najveći, kada je sunce u zenitu u periodu od 11 do 16 časova. Tokom ovih sati, čak i kratko izlaganje suncu može izazvati opekotine brže nego rano ujutro ili kasno po podne.

Naravno, možete da izgorite i u jutarnjim i ranim večernjim satima. Pokušajte da izbegnete izlaganje suncu u periodu kad su sunčevi zraci najjači. Ukoliko ne možete, zaštitite se na najbolji mogući način (nosite zaštitnu odeću, tamne naočare, koristite odgovarajuću kremu za sunčanje).

Bilo koja odeća blokira sunčeve zrake – zabluda

Vrsta odeće je važna kada je u pitanju bezbednost od sunca. Teže, gušće tkanine sa čvršćim tkanjem nude veću zaštitu od tankih, laganih tkanina.

Nosite odeću svetlih boja (pre svega belu ili žutu) od prirodnih materijala, dugih rukava i nogavica kako bi što manji deo kože bio izložen suncu.

Glavu i vrat zaštitite kačketom, kapom ili šeširom širokog oboda.

Mnogi novi materijali pružaju visoku zaštitu i prozračnost, što ih čini dobrim izborom za letnje sportove. Potražite UPF oznaku na etiketama za odeću i šešire. Broj pokazuje koji deo sunčevih UV zraka prodire u tkaninu (UPF od 30 do 49 nudi veoma dobru zaštitu, dok je UPF 50+ ocenjen kao odličan).

Tamne naočare štite oči od UV zračenja – delimično tačno

Naočare štite oči od UV zračenja samo ukoliko poseduju zaštitni filter i za UVA i UVB zrake. Mnoga stakla za naočare to ne poseduju, pa time dodatno pojačavaju negativno dejstvo UV zračenja i povećavaju rizik od pojave melanoma na oku.

Nosite naočare za sunce sa 100% UVA / UVB zaštitom. Neophodno je da i detetu obezbedite kvalitetne naočare za sunce sa 100% UVA i UVB zaštitom, koje će ih zaštititi od potencijalnog oštećenja rožnjače.

Ljudi svetle kože, riđe i plave kose i svetlih očiju su najosetljivi na dejstvo UV zračenja – istina

To su ljudi koji imaju tip kože I i II (keltski i nordijski tip). Oni lako pocrvene, teško tamne i imaju veći rizik za pojavu tumora kože. Prilikom sunčanja poželjno je da koriste sredstva sa zaštitnim faktorom 30 i više.

Tamna koža je podjednako osetljiva na sunce, samo se oštećenja poput opekotina teže uočavaju na njoj. Ono u šta većina veruje jeste da ljudi tamnije puti ne mogu da izgore i da im nije neophodno da zaštite kožu. Svaka koža je isto izgrađena i na isti način reaguje na štetno UV zračenje, bez obzira koje je boje. I osobe sa tamnijom kožom mogu da pocrvene ali je kod njih crvenilo slabije izraženo.

Malu decu ne treba izlagati direktnom suncu – istina!

Dečja koža je mnogo osetljivija od kože odraslih. S obzirom na to da je dečja koža tanja, a njen zaštitni mehanizam slabiji od kože odraslih osoba, deca mnogo brže pocrvene.

Decu u prvoj godini života ne bi trebalo nikako izlagati suncu. Decu uzrasta od 1 do 3 godine ne bi trebalo duže izlagati direktnom suncu (naročito ne u periodu 10.00–17.00). Najbolja zaštita je prirodan hlad, odgovarajuća odeća sa UV zaštitom i šeširić.

Tamnjenje kože je zdravo – zabluda

Tamnjenje kože je pokazatelj da smo bili izloženi sunčevom zračenju i rezultat je samoodbrane organizma od daljeg štetnog dejstva UV zračenja. Bez obzira na to koliko preplanulost u tom trenutku izgleda privlačno, vaša koža vam kasnije neće biti zahvalna.

Ograničite vreme provedeno na suncu, posebno tokom najtoplijeg dela dana, i obavezno nanesite kremu za sunčanje na izložena mesta. Zaštitom kože sprečićete prerano starenje i oštećenje kože.

Ukoliko ne osećamo toplotu prilikom sunčanja ne možemo izgoreti – zabluda

Sunčevo zračenje koje dolazi do naše kože sastoji se od vidljive svetlosti, UV i infracrvenih zraka. UV zračenje izaziva opekotine i crvenilo, ali ga ljudski organizam ne može direktno osetiti.

Osećaj toplote je izazvan dejstvom vidljivog i infracrvenog zračenja. Često kada je jako sunce i duva vetar nemamo osećaj toplote, ali veoma lako izgorimo.

Ne možemo pocrveneti kada je oblačno – zabluda

Sunčevo zračenje je najintenzivnije ukoliko oblačnosti nema ili je ona veoma mala. Sa većom gustinom oblaka zračenje je manje, ali treba imati u vidu da određena količina UV zraka (naročito UVA) prolazi kroz oblake.

Oblaci delimično slabe intenzitet UV zračenja koje prolazi kroz njih, ali od 50% do 80% sunčevog zračenja prolazi kroz oblake i difuzno rasejano zračenje u oblacima može biti dovoljno intenzivno da izazove crvenilo ili opekotine kože.

U vodi ne možemo izgoreti – zabluda

Voda pruža minimalnu zaštitu od UV zračenja. Oko 95 odsto sunčevih zraka dospe u vodu, a čak 50 odsto do dubine od tri metra. Osim toga, postoji i refleksija UV zraka od vode koja pojačava intenzitet zračenja. Trava, zemlja i voda reflektuju manje od 10 odsto UV zračenja, dok pesak reflektuje 15 odsto, a morska pena oko 25 odsto.

Sunčevo zračenje nije opasno tokom jeseni i zime – zabluda

U toku hladnijeg doba godine sunčevo zračenje je manjeg intenziteta, ali i dalje može izazvati ozbiljna oštećenja.

Naročito je jako UV zračenje na većim nadmorskim visinama, gde je izražena i refleksija zraka na snegu koja je veća od 80 odsto. Sa povećanjem nadmorske visine, gustina atmosfere je manja pa time i apsorpcija UV zračenja. Na svakih 1000 metara nadmorske visine, jačina UV zračenja se povećava za oko 10 odsto.

U zatvorenom prostoru nema štetnog uticaja UV zračenja – zabluda

Istraživanja su pokazala da određene osobe imaju više promena na koži (opuštena koža, naboranost, smeđe mrlje) na jednoj strani lica. Iako su vreme provodili u zatvorenom prostoru, strana tela sa više oštećenom kožom bila je upravo ona koja je bila češće okrenuta ka prozoru, bilo na poslu ili u vozilu.

Uzrok tome je činjenica da najmanje 50 odsto UVA zraka može da prodre kroz staklo. Jednostavno rešenje je da postavite foliju za prozore koja je efikasna u blokiranju skoro svih vrsta UV zraka.

U solarijumu se koža priprema za sunčanje – zabluda

U solarijumu su UVA zraci višestruko jači nego pri izlaganju prirodnim sunčevim zracima, pa je i štetan efekat višestruko veći i može dovesti do oštećenja oka (katarakta), prevremenog starenja, naboranosti i trajnog tamnjenja kože (tzv. "pege od sunca"), pa čak i do pojave karcinoma kože.

Neophodno je izlagati se što više suncu kako bismo dobili dovoljno vitamina D – zabluda

Većini ljudi kratkotrajno izlaganje suncu omogućava da proizvedu dovoljne količine vitamina D, tako da nema potrebe prekomerno se izlagati suncu i rizikovati nastanak opekotina. Višak stvorenog vitamina D će se svakako razgraditi – tako da dodatni boravak na suncu neće imati efekta.

Nanošenje kreme za sunčanje smanjuje proizvodnju vitamina D – zabluda
Kada je naša koža izložena sunčevoj svetlosti, ona proizvodi vitamin D. Sunčevi UVB zraci stupaju u interakciju sa proteinom u koži, pretvarajući ga u vitamin D3, aktivni oblik vitamina D. On pomaže u stvaranju hranljivih materija neophodnih za zdravlje naših kostiju, zuba i mišića.

Čak i krema za sunčanje nanesena u debljem sloju omogućava da manji procenat (2-3 odsto) UVB zračenja dopre do naše kože, a telu je neophodno veoma malo da proizvede vitamin D. Istraživanja nisu dokazala da svakodnevna upotreba kreme za sunčanje dovodi do nedostatka vitamina D.

Sredstva za zaštitu od sunca su štetna – zabluda

Iako postoji zabrinutost da koža upija hemikalije koje se koriste u sredstvima za sunčanje i da to može izazvati rak, sredstva za sunčanje uglavnom sadrže materije koje koža ne može da upije i koja ostaju na njenoj površinii i tako je štite.

Nema dokaza da krema za zaštitu od sunca uzrokuje rak, ali zato postoji mnogo naučnih dokaza da UV zračenje sunca i solarijuma uzrokuje rak kože i druga oštećenja.

Nakon nanošenja kreme za sunčanje sa 50+ zaštitnim faktorom može se neograničeno sunčati – zabluda

Zaštitni faktor odnosno SPF broj se odnosi na stepen zaštite od UV zračenja koju dobijate, ali ne i na dužinu trajanja zaštite. Bez obzira na SPF broj, sredstvo za zaštitu od sunca deluje oko dva sata, shodno tome se nanose u dovoljnoj količini pre sunčanja i nakon svaka dva sata, kao i svaki put nakon izlaska iz vode.

Imajte na umu da sredstva za zaštitu od sunca ne služe da bismo duže boravili na suncu, već ukoliko je boravak na suncu neizbežan da zaštitimo našu kožu od njegovog štetnog uticaja.

Ukoliko koristim veći zaštitni faktor, neću dovoljno pocrneti – zabluda

Veći SPF faktor pruža veću zaštitu, i smanjuje šansu oštećenja kože od opekotina, a rezultira ujednačenijom bojom, lepšim tenom i zdravijom kožom, pre svega!

Ukoliko je opekotina već nastala, nema potrebe za daljom zaštitom jer je šteta već napravljena – zabluda

Naše telo ima sofisticirane mehanizme za popravku, koji mogu da poprave deo štete nastale usled opekotina od sunca. Međutim, ti mehanizmi popravke nisu savršeni i sa svakom opekotinom od sunca oštećenja se nagomilavaju a rizik od raka kože raste.

Preparati za kožu "posle sunčanja" mogu popraviti štetu nanesenu opekotinama od sunca – zabluda

Proizvodi koje se koriste nakon sunčanja umiruju neprijatne simptome opekotina od sunca, ali oni neće popraviti štetu koja je nastala unutar ćelija kože.

Dakle, ukoliko primetite da vam koža postaje crvena, potražite senku i odmah se pokrijte. Ne provodite više vremena na suncu tog dana – čak ni sa kremom za sunčanje!

Sunčeva svetlost je važna za dobro mentalno zdravlje – istina

Sunčeva svetlost, više od bilo kog drugog prirodnog faktora, ispoljava blagotvorne efekte na mentalno zdravlje svih ljudi. Istraživanja su pokazala da je količina hormona serotonina u mozgu povezana sa količinom sunčeve svetlosti.

Serotonin je odgovoran za dobro raspoloženje, koncentraciju i smirenost. Osim toga, izlaganje suncu sprečava pojavu depresije, povećava prag bola i umanjuje stres kod pacijenata u postoperativnom periodu.

IZVOR: RTS I FOTO: PRINTSCREEN

Istine i zablude o sunčanju: Možemo li izgoreti u stanu, da li koža pocrni i sa 50+ faktorom?