Pevačica Rada Manojlović ponosno je pokazala zlatnu plaketu koju je dobila za uspešnu saradnju i doprinos razvoju Grand produkciji koja ove godine slavi 25. rođendan, a za naš portal evocirala je uspomene sa početka svoje muzičke karijere.

Pevačica je u razgovoru za Grand otkrila da su sve značajne stvari u njenom životu dogodile u najvećoj produkcijskoj kući u regionu, od takmičenja u „Zvezdama Granda“ pa sve do ljubavi.

-Prošlo je 20 godina od te moje prve audicije. Sećam se svega i stalno se podsećam svega da ne bih zaboravila. Da mi ne bi udarile pare u glavu, slava i tako to. Jako je nezgodno kad zaboraviš celu ovu scenu i kako si se nekada tresao i kako si dolazio nekim peglicama i fićinim kombijima koji su se kvarili, pozajmljivao možda i za gorivo. Sve to pamtim – prisetila se Rada.

Pevačica je otkrila i da joj je taj period takmičenja bio veoma stresan, ali i uzbudljiv.

-Da, svaki moj dolazak je bio da se nije znalo da li ćemo stići do Beograda, ali sve je to imalo neku svoju čar. Kada sad pogledam iza sebe, što bi rekao Džej, ne mogu prvo da verujem da je moje ime ovde. Ne znam. Nekada smo gledali te Grandove novogodišnje programe i zamišljali da ja budem na toj sceni. A sada je prošlo već preko 20 godina tih mojih snova, a ja sam i dalje na toj sceni – ispričala je Rada.

Rada ne krije da joj je Grand u velikoj meri promenio život na bolje.

-Mislim da nema potrebe o tome da pričam, s obzirom da je promenio potpuno putanju mog poslovnog i emotivnog života. Moje veze su se desile u „Zvezdama Granda“ bukvalno. Moj emotivni život je definisao, moj poslovni život, a samim tim i sadašnjost i budućnost cele moje porodice za koju sam ja, da tako kažem, zadužena od prvog dana u Grandu – priznala je za Grand i prisetila se prvog susreta sa Sašom Popovićem.

Priznaje da je dugo priželjkivala da ga upozna, tačnije da on vidi neki od njenih nastupa, a onda su pokrenute „Zvezde Granda“ i prilika se ukazala.

-On je i sada, a i tada bio pojam za sve nas. Za mene je bio neki nestvaran lik. I on i Žika Jakšić za mene su bili ljudi sa televizije, kao neki gospodari ne života i smrti već onoga „oblačno-sunčano“. To je zavisilo od njih, bar mi se tako čini kada su „Zvezde Granda“ u pitanju. Doći do tog čoveka je bilo sve. Sećam se, takmičila sam se mnogo ranije nego što su „Zvezde Granda“ započele sa svojim projektom. Takmičila sam se po audicijama pevača amatera širom Srbije, i sa folklorom i bez folklora preko 10 godina i uvek mi je bio cilj samo da me vidi Saša Popović. I onda se dese te „Zvezde Granda“, kako sam ih prizvala. To je to. Šta jako želiš to se ostvari. Da ljudi organizuju projekat koji nije bio ranije kod nas, jer bilo je nemoguće da te vidi Saša Popović kao neku devojčicu iz Četereža koja peva po Požarevcu i Braničevskom okrugu i svadbe pod šatorima. Gde da me vidi Popović? – istakla je Rada za Grand.

Nakon toga usledila je audicija na kojoj je učestvovala, a informacija da je ušla u takmičenje stigla je kasnije.

-Takmičenje se tada održavalo u Hotelu Jugoslavija. Došli smo svi mi probrani iz cele Srbije na tu audiciju, a mnogo na sima ne znam ni sama da li 2.000 , više, manje. Sedeli smo za stolom tata i ja, Tanja Savić i njen tata. Pevali smo pred Popovićem, tu je bila i Brena. Uhvatila me je neka trema, ne znam uopšte ni šta sam pevala tu, na toj glavnoj audiciji. Čitali su imena i ja tu nisam prošla. Tužni i razočarani smo otišli kući. Mama je u to vreme bila bolesna. Sećam se da smo imali jedan mobilni telefon koji je hvatao signal samo u jednom ćošku iznad ragastola. Ja pletem neko torbiče da zakačim za zavesu i za neki ekser kako bi telefon stajao tu gde ima signal. Posle izvesnog vremena zvoni jedan dan telefon, zove Saša Popović, i kaže mi: „Malo smo pregledali ponovo, mislim da je greška što nisi prošla na audiciji. Zovemo te na snimanje, kreće ludilo. Pripremi dve pesme“. Pitala sam se da li je moguće?! Tada sam prošla nekoliko krugova i ispala kao 13, dok je njih 12 snimalo pesmu – ispričala je Rada.

IZVOR: GRAND.ONLINE I FOTO: PRINTSCREEN

„Sve moje ljubavi su se desile u Zvezdama Granda“: Ispovest Rade Manojlović