Amerika je bombardovala Iran, gađajući tri postrojenja za obogaćivanje uranijuma, i tako se direktno uključila u sukob na strani Izraela. Predsednik SAD Donald Trump je upozorio da će se Pentagon još više angažovati ako budu napadnute njegove vojne baze. Sa druge strane, Teheran planira odmazdu, ali je pitanje kakav je njen domet. Raketni potencijal Revolucionarne garde je oslabljen, a mogućnost proksi rata svedena na minimum. Veći zalog je u potencijalnom zatvaranju Ormuskog moreuza, značajnog za transport oko petine svetske nafte. Iranski šef diplomatije najavio je samo da će angažovanje Vašingtona imati posledice u večnosti.

Zvanični Teheran je u prethodnim danima pokušao da odvrati američkog predsednika Donalda Trump-a od ideje o priključivanju izraelskom bombardovanju Irana pretnjama o velikoj odmazdi. Međutim, jutro posle direktnog uključivanja Sjedinjenih Američkih Država u izraelsko-iranski sukob, resursi za kontranapad su ograničeni, piše Guardian u svojoj analizi.

Iranski zvaničnici su konkretno najavili da će mete biti američki brodovi i vojne baze, ali veliki deo kapaciteta sredstava odvraćanja na koji su se do sada oslanjali uništen je ili oštećen u izraelskim udarima tokom prethodne nedelje.

Ipak, vazdušni napadi Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) mahom su bili usmereni na uništenje lansera balističkih raketa dugog dometa, što pretpostavlja da Revolucionarna garda i dalje raspolaže velikim arsenalom projektila kraćeg dometa, kao i dovoljnim zalihama dronova.

Najava (ne)očekivanog

Pentagon je pod obrazloženjem predostrožnosti već rasporedio svoje pomorske snage u regionu i u pripravnost stavio sisteme protivvazduhoplovne odbrane.

Tramp je, zatim, upozorio na šire angažovanje SAD u izraelsko-iranskom konfliktu ako Teheran odluči da se osveti IDF-u za bombardovanje vojnih objekata i postrojenja za obogaćivanje uranijuma.

Potom je sugerisao da bi jedna od sledećih meta mogao da bude i ajatolah Ali Hamnei, iranski vrhovni vođa.

Istopljena "Osovina otpora"

Drugo glavno oružje Irana, građeno decenijama, bila je mreža saveznika sa regionalnim pobunjenicima i narodnim milicijama u Iraku, Libanu, Siriji i Jemenu.

Takozvana "Osovina otpora" i dalje postoji, ali je u prethodnih godinu i po dana znatno oslabljena. Izraelske snage su tokom 2024. godine uništile veći deo naoružanja Hezbolaha, dok su u aprilu ponovo bombardovale pojedina područja Libana. Takođe, Hamas je desetkovan u Pojasu Gaze, u obnovljnim sukobima koji traju od oktobra 2023.

Sa druge strane, Kataib Hezbolah, šiitska milicija iz Iraka, zapretila je da će gađati sve "američke sfere interesa" na Bliskom istoku, kao odgovor na učešće Vašingtona u podršci Izraelu. Jedan od komandanata grupe, Abu Ali el Askari, istakao je da će američke baze u regionu biti "poligoni lova na patke". Pentagon ima vojne objekte na 19 lokacija na Bliskom istoku. Od toga, osam stalnih baza.

Huti iz Jemena, još jedan iranski partner u regionu, dogovorili su se o primirju sa SAD u maju 2025, ali su upozorili da će ono biti poništeno ako Tramp odluči da se američka vojska direktno uključi u napade na Iran. Huti su tada naveli da bi meta bili američki brodovi u Crvenom moru, koje su gađali i ranije, sa ograničenim uspehom.

Ulazak bilo koje od ovih milicija u rat sa Amerikom verovatno bi izazvao razoran odgovor Vašingtona, piše Guardian.

Faktor Ormuskog moreuza i hladna osveta

Iran može da napadne transportnu rutu u Ormuskom moreuzu, uski prolaz ka Persijskom zalivu kroz koji dnevno prolazi više od petine svetske nafte, ili 20 miliona barela u brojevima, kao i velike količine tečnog prirodnog gasa.

Tvrdo krilo vlasti u Teheranu zagovara predlog o zatvaranju moreuza što bi direktno naštetilo Americi, jer bi došlo do naglog skoka cena nafte i inflatornog efekta na američkoj berzi uoči važnih međuizbora za Kongres SAD.

Međutim, Iran bi takvim činom i sebi sasekao "zelenu granu" na kojoj sedi, jer kroz isti prolaz izvozi svoju naftu, dok bi pogođene bile i druge zalivske države koje, za sada, oštro kritikuju Izrael.

Kako bi izbegao da uvuče nove protivnike u sukob ili izazove sveobuhvatnu američku kampanju bombardovanja, Teheran bi mogao da odluči da svoju osvetu odloži i servira hladnu, zaključuje Gardijan u svojoj analizi.

U prošlosti je već umeo da odloži odgovor na spoljne napade. Ministar spoljnih poslova Abas Arakči nagovestio je mogućnost odgovora sa odloženim dejstvom kada je izjavio da će Trump-ov potez "imati večne posledice".

IZVOR: RTS I FOTO: YOUTUBE PRINTSCREEN

Amerika je napala Iran, kako bi Teheran mogao da odgovori – Osveta sa ograničenim resursima