Influenserski marketing postao je jedan od najpopularnijih i najefikasnijih oblika onlajn marketinga.

Stoga se pojavljuju pioniri formalnog obrazovanja za to sve traženije zanimanje.

Otvorite li bilo koju aplikaciju društvenih mreža naići ćete na influensere. Poslednjih nekoliko godina popularnost influensera u znatnom je porastu, a svedoci smo njihovih uspeha i padova. Njihova uloga sve je značajnija u marketinško-prodajnom smislu, a društveni uticaj sve veći, prenosi HRT.

Prema podacima Influencer Marketing Hub-a koje prenosi Evropski parlament, influenserski marketing postao je jedan od najpopularnijih i najefikasnijih oblika online marketinga. Od 2019. njegova globalna tržišna vrednost se više nego udvostručila dostigavši 13,8 milijardi dolara u 2021, pa je u poređenju sa 2016. ta vrednost porasla 700 posto.

Prema istom izvoru, više od 50 posto evropskih preduzeća koristi društvene medije. U nekim je zemljama taj udeo dostigao gotovo tri četvrtine svih preduzeća.

Oglašivači su, naime, shvatili da potrošači više veruju preporukama prijatelja, poznanika i uopšte osoba, nego oglasima koje viđaju u raznim medijima pa su počeli da angažuju influensere, odnosno osobe koje mogu da utiču na poslovne i druge odluke zbog svog ugleda, položaja ili veza te čije mišljenje i delovanje imaju određenu težinu.

Prema portalu Bigcommerce, u 2018, 39 posto oglašivača planiralo je da poveća budžet za influenser marketing. Kao dva najčešća budžeta za influencer marketing naveli su između hiljadu i deset hiljada $ godišnje te između sto i petsto hiljada $.

Obrazovanje i influenseri

Influenser se može postati na razne načine, a to zanimanje polako dobija i formalnu notu, iako još nije zvanično prepoznato.

Iz Hrvatskog zavoda za zapošljavanje (HZZ) kažu da Nacionalna klasifikacija zanimanja prema kojoj se vodi evidencija zaposlenih osoba i slobodnih radnih mesta ne uključuje zanimanje influensera.

Hrvatski zavod za zapošljavanje vodi evidenciju nezaposlenih osoba i slobodnih radnih mesta po zanimanjima prema Nacionalnoj klasifikaciji zanimanja, a nacionalna klasifikacija zanimanja koja se trenutno koristi ne uključuje zanimanje influensera, kažu u HZZ-u.

No, nije tako svuda, a kao i u drugim vidovima biznisa, led probija privatni sektor.

Tako je, recimo, privatni zagrebački Univerzitet Edward Bernayste u Zagrebu prošle godine pokrenuo program Influencer Academy u trajanju od tri meseca. Program nudi sadržaje iz područja osobnog brendiranja i imidža, planiranja i produkcije sadržaja te upravljanja digitalnim projektima.

Ivan Pakozid sa Univerziteta Bernays kaže da su influenseri popularni i traženi zbog svoje sposobnosti uticaja i to ne samo u kontekstu promocije i prodaje roba i usluga, već i uticaja na kreiranje stavova i donošenje odluka u različitim sferama života.

"Ako se uzme u obzir činjenica da su društvene mreže jedan od glavnih medija komunikacije, promocije i prodaje, onda je jasno da kreatorima koji stvaraju sadržaj na tim kanalima treba omogućiti permanentno obrazovanje i sticanje specijalističkih znanja kako bi mogli postati zaista relevantni učesnici tog javnog prostora, a ne tek još jedan od zabavljača“, kaže Pakozid.

Smisao obrazovanja po njegovim rečima nije da influenseri postanu profesionalci samo zbog sebe, bolje samopromocije i vlastite prodaje, već da nauče poslovni kontekst u kojem stvaraju javno dostupan sadržaj i da nauče biti poslovno odgovorni, sposobni stvarati relevantan i promotivno orijentisan sadržaj.

Pakozid kaže da stvaranje sadržaja nije samo fotografisanje i objavljivanje sadržaja koji će nekome biti zabavni, kao što ni biti uticajan i popularan u digitalnom svetu ne znači nužno da će kreator sadržaja svoj talenat i rad automatski moći i znati da pretvori u održiv ili unosan biznis.

Ističe da su za to potrebna znanja i veštine kao u bilo kojoj drugoj delatnosti.

"Treba pre svega znati detektovati potrebe naručioca nekog sadržaja, promovisati i prodavati svoje usluge, upravljati poslovnom administracijom i izveštavanjem o rezultatima rada, kako bi partneri i klijenti kreatora sadržaja imali jasnu sliku o koristi takve saradnje i povezati ih s prodajnim ili drugim poslovnim ciljevima“, rekao je.

"Ceo koncept influensera je klizav teren. Kada smo mi bili mali hteli smo da budemo doktori, piloti, a današnja deca žele da budu influenseri“, rekla je komičarka Marina Orsag.

Influenser i "prosečna plata"

S obzirom na to da ne postoji jasno definisan zakon koji se tiče isključivo influensera, čest odabir je da se poreska obaveza za pružene usluge reklamiranja utvrđuje kao dohodak od samostalne delatnosti ili kao drugi dohodak, objavljeno je na stranicama Confida Croatia - Tax Audit Consulting.

Još jedan odabir je i utvrđivanje dohotka prema pravilima dohotka od samostalne delatnosti. Tada je influenser dužan da se prijavi u registar poreskih obveznika, evidentira sve prihode, vodi poreske knjige, ali evidentira i izdatke koji su povezani sa stcanjem dobitaka.

Ako nije osiguran po drugom osnovu, influenser je dužan da penziono i zdravstveno osiguranje reguliše kroz slobodno zanimanje i plaća doprinose na propisanu mesečnu osnovicu. Obavezan je i da podnosi godišnju prijavu poreza na dohodak, a nakon prve godišnje prijave dužan je plaćati mesečne akontacije poreza na dohodak izračunate na osnovu dohotka ostvarenog u prethodnoj poreskoj godini.

Fizička lica na sličan način mogu ostvarivati zaradu objavama određenih sadržaja putem društvenih mreža ako im je sedište u inostranstvu.

Moglo bi se reći da zarada u tom slučaju zavisi od broja pregleda tog sadržaja, piše Confida Croatia. Na temelju broja pregleda pružalac internetskih usluga određuje naknadu za objavljeni sadržaj. Na primer, do 10 hiljada pregleda nema nikakve naknade, od 10 do 50 hiljada pregleda naknada iznosi određen iznos, od 50 do 100 hiljada određen iznos i tako dalje. Pružatelji internetskih usluga zatim zarađuju od reklama koje s objavljenim sadržajem plasiraju, a deo zarade prepuštaju influenseru čiji je sadržaj privukao posetioce, kažu u Confida Croatia.

Pakozid kaže da je o prosečnoj plati teško govoriti i da ona varira od osobe do osobe, te zavisi od puno faktora, kao što je vrsta objava ili sadržaja koji se stvara, proseku industrije, broju pratilaca (followera) koje ima influenser pa i sezonalnost pojedinih tema u odnosu na specijalizaciju influensera.

"Na nivou Hrvatske može se govoriti o prosecima od nekoliko stotina do dvije hiljade kuna po objavi“, rekao je Pakozid.

"Verujem da se može dobro zaraditi i verujem da je Balkan poseban po tom pitanju, jer naš mentalitet je fokusiran na zaradu“, rekla je Orsag.

"Ima jako puno primera gde su influenseri kupili i stanove i aute i ko zna šta sve, ali moramo imati na umu da nikada nije sto posto istina sve što se objavi na društvenim mrežama“, dodala je.

Dodaje da procene o ukupnoj vrednosti tržišta influensinga variraju i da je reč o procenama na osnovu podataka koje prikupljaju marketinške i PR agencije koje koriste usluge kreatora sadržaja.

IZVOR: HRT/R.S., B92 : FOTO: PIXABAY

Influenseri sve traženiji, po objavi zarađuju do 300 evra: Kako to postići?