Od ove godine, nagrada Zlatna antena za najbolji scenario TV serije, na Festivalu drama i serija, zvaće se po legendarnom scenaristi Siniši Paviću.

Festival drama i serija FEDIS nastavlja tradiciju da nagrade Zlatna antena nose naziv po nekoj legendarnoj ličnosti koja je svojim profesionalnim delanjem ostavila neizbrisiv pečat u regionalnoj produkciji TV serija.

Do sada su svoju Zlatnu antenu dobili: Ljubiša Samardžić (najbolja muška glavna uloga) Milena Dravić (najbolja glavna ženska uloga) Radmila Savićević (najbolja ženska epizodna uloga) Živojin Milenković (najbolja muška epizodna uloga) Aleksandar Đorđević (najbolja režija) i Zoran Simjanović (najbolja autorska muzika).

Osnivač i direktor FEDIS festivala, Nenad Milenković, kaže da je to najmanje što može da se učini kako bi se, na neki način, odužili legendarnom Siniši Paviću.

„Ako je iko zaslužio da nagrada Zlatna antena nosi njegovo ime, onda je to Siniša Pavić. O njegovom stvaralačkom opusu i doprinosu televizijskoj produkciji suvišno je trošiti reči. Njegov rad ostavio je neizbrisiv trag i postavio standarde kojima se i danas meri kvalitet serija. Proći će još mnogo godina dok se pojavi autor tako plodonosan i upečatljiv. Ovim činom Siniša Pavić i FEDIS biće trajno povezani – sasvim prirodno, jer je upravo on bio među onima koji su me snažno podržali i savetima hrabrili, kada sam došao na ideju da osnujem festival posvećen serijama", naglašava Milenković.

Još uvek odjekuju njegove reči iz 2011. godine, kada je, kao prvi dobitnik Zlatne antene za sveukupan doprinos domaćoj TV produkciji, izjavio na zatvaranju festivala u Rakovici: „Ovaj festival je malo čudo... Ja sam 40 godina pisao za televiziju i svih tih 40 godina televizija nije imala svoj festival. Sada se našao jedan entuzijasta koji je pokrenuo nešto veoma značajno za našu produkciju serija i kulturu uopšte“, rekao je Siniša Pavić tom prilikom.

Siniša Pavić bio je srpski i jugoslovenski scenarista. Rođen je u Sinju 22. anuara 1933. godine, a od 1939. sa porodicom živi u Beogradu, gde je diplomirao 1956. godine. Radni vek je proveo kao sudija. Scenarističku karijeru započinje 1968. filmom Višnja na Tašmajdanu koji se snimljen po njegovom istoimenom romanu.

Usledila su zatim legendarna ostvarenja: Obraz uz obraz (1972-74), Pozorište u kući (1973-75) Otpisani (1974-75), Vruć vetar (1980), filmovi Laf u srcu (1981), Tesna koža (1982) Čudo neviđeno (1984) Poltron (1989), pa serije Banjica (1984) Bolji život (1987-91) Srećni ljudi (1993-96) Porodično blago (1998-2001) Stižu dolari (2004-06) i Bela lađa (2006-2012).

Napisao je scenario za nekoliko istorijskih TV drama i serija. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja. Njegova supruga i saradnica na scenarijima bila je Ljiljana Pavić. Preminuo je 16. avgusta 2024. godine u Vlasotincu.

IZVOR: RTS I FOTO: PRINTSCREEN

FEDIS Zlatnu antenu za scenario nazvao po Siniši Paviću