Dug Srbije prema Kini povećao se 12 puta u poslednjih deset godina, sa 305 miliona evra na 3,7 milijardi evra, pokazuju podaci Narodne banke Srbije (NBS), objavio je Radio Slobodna Evropa (RSE).

U periodu od proteklih deset godina krediti su uzimani za infrastrukturne projekte, koji su zbog manjka transparentnosti od samog početka, pa i danas pod lupom Evropske unije (EU), navedeno je u tekstu.

Najveći deo duga otpada na kredite kod kineske Export-Import banke, a kineski krediti trenutno, prema podacima NBS, čine 8,4 odsto ukupnog spoljnog duga Srbije, što znači da država na svakih 100 evra duga stranim kreditorima, osam evra duguje Kini.

Podseća se da je najveći investitor i najvažniji spoljnotrgovinski partner Srbije EU, koja je od 2012. država kandidat za članstvo u evropskom bloku.

Istovremeno, Srbija je deo kineske državne inicijative "Pojas i put" sa zemljama Centralne i Istočne Evrope (17 + 1) za ponovno otvaranje trgovinskih kanala ka Zapadu, a koridor sledi drevni Put svile kako bi Kina napajala svoju privredu.

Ono što se može videti na sajtu Uprave za javne nabavke jeste da, primera radi, dug Srbije prema Evropskoj investicionoj banci (EIB) na dan 31. maja 2023. iznosi 1,8 milijardi evra, dva puta manje u odnosu na dug prema Kini.

Prema istim podacima, dug prema Evropskoj banci za obnovu i razvoj iznosio je 435 miliona evra, a prema Nemačkoj razvojnoj banci (KfW) 174 miliona.

Srbija, kako se vidi iz budžeta, trenutno isplaćuje kredit za most Zemun-Borča u Beogradu, obilaznicu oko Beograda, autoput kojim će se povezati Beograd i Čačak u centralnoj Srbiji, novi blok termoelektrane Kostolac B i brzu saobraćajnicu Novi Sad - Ruma, poznat kao "Fruškogorski koridor", navela je RSE.

Srbija će najduže, do 2039. godine, otplaćivati deonicu autoputa Preljina - Požega i deonicu pruge Novi Sad - Subotica u okviru međunarodne pruge Beograd - Budimpešta.

IZVOR: BETA: FOTO: PIXABAY