Posle razvoda mnogi ljudi ulaze u novu vezu s uverenjem da drugi put mora biti bolje. Ideja o drugom braku kao zrelijem, stabilnijem i emocionalno ispunjenijem odnosu postala je gotovo kolektivna nada modernog društva.

Da li drugi brak i novi partner zaista predstavljaju garanciju ljubavne sreće – ili je reč o mitu, koji više govori o našim očekivanjima nego o stvarnosti, tema je koja se sve više zaokuplja i psihologe.

Međutim, stopa razvoda u drugozasnovanim brakovima ipak je viša nego u prvim, ali to su podaci Američkog biroa za popis stanovništva. Dok se nešto više od 40 odsto „premijernih” brakova završi razvodom, taj procenat posle drugog odlaska kod matičara raste na oko 60 odsto. Svaki sledeći je, otkriva statistika, još nestabilniji.

Nažalost, takvih statistika kod nas, za sad, nema.

„Samo iskustvo razvoda ne čini ljude automatski boljim partnerima”, objašnjava dr Skot Stenli, profesor psihologije i koautor studija o bračnim odnosima na Univerzitetu u Denveru, jer ljudi, kako kaže, često ulaze u drugi brak s istim obrascima ponašanja, ali s većim očekivanjima da će ovoga puta sve funkcionisati.

Zreliji izbor, ali i deca iz prethodne veze

Jedan od argumenata u korist drugog braka je emocionalna zrelost. Partneri se obično često bolje poznaju, imaju jasnije granice i realnija očekivanja. Međutim, drugi brak gotovo uvek dolazi s dodatnim izazovima: decom iz prethodnih odnosa, finansijskim obavezama, nerešenim emocionalnim tragovima prošlosti.

Američka sociološkinja Peper Švarc, savetnica za partnerske odnose i profesorka Univerziteta u Vašingtonu, podseća da bi brak posle prvog bračnog brodoloma bio uspešniji, na tom odnosu, ali i na sebi partneri moraju mnogo da rade u psihološkom smislu. Iskustvo razvoda može doneti mudrost, ali i strah, cinizam i preteranu potrebu za kontrolom.

Prema istraživanjima Instituta Gotman, jednog od vodećih svetskih centara za proučavanje bračnih odnosa, ključni faktori uspešnog braka – bilo prvog ili drugog – ostaju isti: kvalitet komunikacije, sposobnost rešavanja konflikata i emocionalna dostupnost partnera.

„Nijedan brak nije uspešan zato što je prvi ili drugi, već zato što su partneri naučili kako da se okreću jedno drugom, a ne jedno protiv drugog”, naglašava dr Džon Gotman, klinički psiholog i osnivač instituta.

On dodaje da ljudi često sa sobom kroz život nose i nesvesnu želju da se „ispravi” prethodni neuspeh. Nekada, taj pritisak može biti kontraproduktivan.

„Kada očekujemo da novi partner izleči stare rane, ulazimo u odnos s teretom koji on ne može da ponese”, kaže britanska psihoterapeutkinja Suzi Godson, kolumnistkinja i savetnica za odnose.

Partneri spremniji da uče i da se menjaju

Sreća u drugom braku, dodaje, zavisi od toga da li smo spremni da preuzmemo odgovornost za sopstvene izbore, a ne da tražimo garancije u drugoj osobi.

Odgovor stručnjaka je jasan: drugi brak nije garancija ljubavne sreće, ali može biti prilika za zdraviji odnos. Ne zato što je „drugi” već zato što su partneri spremniji da uče, menjaju se i prihvate da savršen brak ne postoji.

Ljubavna sreća, kako pokazuju istraživanja, ne dolazi s novim brakom i izborom drugog partnera – već sa novom svešću o tome kako taj odnos treba da izgleda.

IZVOR: POLITIKAMAGAZIN I FOTO: PEXELS

Drugi brak kao garancija ljubavne sreće