Vodeći lekar opšte prakse dr Din Egit ističe da nekoliko jednostavnih pregleda može pomoći u ranom otkrivanju skrivenih zdravstvenih problema, i to pre nego što postanu ozbiljni.

Reč je o četiri ključne provere – lipidima, funkciji bubrega, nivou šećera u krvi i krvnom pritisku – koje su presudne za proaktivno upravljanje zdravljem i rano uočavanje potencijalnih bolesti.

Zašto je važno kontrolisati holesterol

Kako starimo, sposobnost tela da uklanja štetni holesterol iz krvotoka slabi, što povećava rizik od srčanog i moždanog udara, kao i visokog krvnog pritiska.

Prema rečima dr Egita, lipidogram, odnosno kompletna analiza holesterola, jedan je od najefikasnijih načina za praćenje zdravlja srca.

Holesterol je neophodan za zdrave ćelije, ali prevelika količina one „loše“ vrste (LDL) može biti opasna jer dovodi do nakupljanja masnih naslaga, poznatih kao plak, u arterijama. To sužava krvne sudove i povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, dok „dobar“ holesterol (HDL) pomaže u uklanjanju LDL-a iz tela.

Nivo LDL holesterola trebalo bi da bude ispod 4 mmol/L, a HDL-a iznad 1,0 mmol/L za muškarce i 1,2 mmol/L za žene. U uravnotežavanju nivoa holesterola mogu pomoći zdrave životne navike, poput ishrane sa niskim udelom zasićenih masti, redovne fizičke aktivnosti i smanjenog unosa alkohola.

Lipidogramom se mere i trigliceridi, masti prisutne u namirnicama kao što su mlečni proizvodi, meso i avokado. Iako su neophodni u malim količinama, njihov prekomeran nivo može povećati rizik od dijabetesa, gojaznosti, pa čak i kancera.

Kako otkriti tihe probleme sa bubrezima

Bubrezi imaju ključnu ulogu u uklanjanju otpadnih materija, održavanju ravnoteže tečnosti i regulaciji krvnog pritiska. Međutim, hronična bubrežna bolest često se razvija neprimetno i bez simptoma sve do uznapredovalog stadijuma.

Krvna pretraga kreatinina u serumu pomaže lekarima da procene koliko efikasno bubrezi filtriraju otpad i toksine iz krvi. Povišeni nivoi kreatinina mogu ukazivati na oštećenje ili bolest bubrega.

Dr Egit upozorava da se, uglavnom zbog starenja i visokog krvnog pritiska, „procenjuje da najmanje milion ljudi trenutno živi sa tom bolešću, a da toga nisu ni svesni“.

Ako se ne kontrolišu, problemi sa bubrezima mogu povećati rizik od srčanog i moždanog udara. Redovnim praćenjem, problemi se mogu otkriti na vreme, što pacijentima daje najbolju šansu za uspešno lečenje pre nego što stanje postane ozbiljno.

Zašto redovno proveravati šećer u krvi

Visok nivo šećera u krvi može godinama tiho oštećivati organizam pre pojave prvih simptoma. Dr Egit naglašava važnost redovne provere nivoa HbA1c, testa koji meri koliko se šećera vezalo za crvena krvna zrnca tokom dužeg perioda.

Visoka vrednost HbA1c znači da je nivo šećera u krvi bio povišen duže vreme, što povećava rizik od komplikacija povezanih sa dijabetesom, kao što su oštećenje nerava, problemi sa vidom i stanja opasna po život, poput dijabetičke ketoacidoze.

Privremeni skokovi šećera mogu se javiti usled stresa, bolesti ili fizičke neaktivnosti, ali trajno povišene vrednosti ukazuju na dublji problem. Stručnjaci za snižavanje nivoa šećera preporučuju uravnoteženu ishranu sa malo zasićenih masti i rafinisanih ugljenih hidrata, redovnu fizičku aktivnost i obroke u isto vreme.

Koliko je važno pratiti krvni pritisak

Visok krvni pritisak ili hipertenzija jedan je od najčešćih, a često i neprepoznatih zdravstvenih problema. Zdravim krvnim pritiskom za odrasle smatra se raspon između 90/60 mmHg i 120/80 mmHg.

Osobama starijim od 40 godina preporučuje se održavanje pritiska oko 115/75 mmHg kako bi se smanjio rizik od srčanog udara. Vrednosti iznad 135/85 mmHg izmerene kod kuće ili 140/90 mmHg u lekarskoj ordinaciji smatraju se povišenim.

Pošto hipertenzija retko izaziva simptome, jedini način da se otkrije jeste redovno merenje. Krvni pritisak se može prirodno regulisati promenom životnih navika, gubitkom viška kilograma, smanjenjem unosa alkohola i kofeina, fizičkom aktivnošću od najmanje 150 minuta nedeljno i uravnoteženom ishranom.

Zašto je praćenje zdravlja u srednjim godinama presudno

Dr Egit ističe da razumevanje sopstvenog tela u četrdesetim godinama može značajno povećati šanse za duži i zdraviji život.

„Briga o telu u srednjim godinama je od presudne važnosti“, objašnjava on i dodaje da su analize krvi jedan od najboljih načina da proverite da li je vaše zdravlje u redu, kao i da uočite potencijalne znakove upozorenja pre nego što postane prekasno.

Obraćanjem pažnje na ova četiri ključna pregleda – lipidogram, funkciju bubrega, nivo šećera u krvi i krvni pritisak – mogu se rano prepoznati potencijalni rizici i preduzeti proaktivni koraci za očuvanje zdravlja u budućnosti.

IZVOR: N1 I FOTO: PEXELS

Doktor izdvojio četiri pregleda koja bi trebalo obaviti posle 40. godine života