Depresija je stara koliko i čovečanstvo, a nastaje ne samo zbog nekih teških i dramatičnih situacija. Okidač za depresiju može biti i smanjeno kretanje, nezdrava ishrana, alkohol, pa čak i korišćenje nekih lekova.

Zbog činjenice da psihičke smetnje loše utiču i na bolesti unutrašnjih organa depresiju je dugo izučavao američki lekar, internista, dr Nil Nidli koji je objavio knjigu „Izlaz iz depresije”

On je došao da zaključka da se pored lekova, loša i teška raspoloženja mogu lečiti i popravljati stilom života, koji uključuje i način ishrane, fizičke vežbe, način disanja, pozitivno razmišljanje, duhovnost i uopšte zdrav i pozitivan način života.

Nidli ukazuje na jedno američko istraživanje koje je pokazalo da kod žena koje rade fizičke vežbe samo povremeno ili ih uopšte ne rade postoji dva puta veći rizik od oboljevanja od teškog oblika depresije nego kod onih žena koje su umereno vežbale nekoliko putanedeljno.

Fizička aktivnost ne samo što sprečava pojavu depresije, nego predstavlja i dobar način lečenja za one koji od nje pate. Ako ne potpuno, ono bar delimično objašnjenje jeste to da vežbe podstiču mozak da proizvodi više serotonina i norepinefrina, neurotransmitera u mozgu koji mogu da ublaže depresiju. Kanadski istraživači su otkrili da fizičke vežbe – bilo da su u pitanju treninzi snage, trčanje, šetnja ili neke druge forme aerobika mogu da ublaže umeren oblik depresije. Naravno, jako je važno da depresivni pacijenti shvate da se verovatno neće osećati baš mnogo bolje nakon samo prvih nekoliko treninga. To se, međutim, ne može reći za one koji osećaju napetost ili zabrinutost. Njima će biti lakše već nakon prvog treninga.

Postoji i pravac u psihoterapiji koji se zove telesna psihoterapija, jer je odavno dokazano da je uzrok depresije pre svega u telu. Ako se oslobodimo telesne napetosti promenama u stavu, držanju, načinu disanja poboljšaćemo naše psihičko stanje. Prosto rečeno kad ustanemo ujutro i zauzmemo stav depresivne osobe, posle pet minuta zaista ćemo se osećati depresivno. Ako bi obratili više pažnje na naše disanje i počeli lagano i duboko da dišemo a ne plitko i kratko samo time bi mogli da promenimo puno toga. Fizičke vežbe su dobre, ali ne i obično fizikalisanje, moramo obratiti pažnju kako se naše telo oseća, kako dišemo, da li ga treba zategnuti ili opustiti.

Dr Nidli iz svog iskustva ističe važnost pozitivnioh misli: „Čim postanete svesni da vam se javila neka nekorisna negativna misao, odmah je treba zameniti pozitivnom mišlju. To znači da osoba treba unapred da isplanira kojom će pozitivnom mišlju zameniti tu negativnu misao da ne bi bilo odlaganja u prelasku sa negativne na pozitivnu misao. Ljudski mozak može i da se prilagođava i da se uvežbava, tako da kada pozitivno razmišljanje pređe u naviku, depresija će verovatno postati stvar prošlosti.

Disanje– veština koja se uči

Brzo hodanje, trčanje, plivanje, za sve je to potrebna velika količina kiseonika pa je važno znati pravilno i duboko disati, a to je veština koja se uči. Pravilno funkcionisanje organa za disanje, pospešuje cirkulaciju krvi, osvežava čitav organizam i poboljšava apetit, potpomaže varenje i daje sladak i miran san, okrepljujući na taj način naše telo i umirujući naš um. Veoma je važno imati pravilno držanje tela, naročito za one koji su depresivni i ne umeju da se izbore sa stresom.

IZVOR: POLITIKA MAGAZIN I FOTO: PIXABAY

Oslobodite se telesne napetosti