Građani Srbije su prinuđeni da za hranu izdvajaju skoro duplo više iz svog budžeta nego stanovnici Evropske unije, dok troškovi stanovanja i režija čine skoro isti deo rashoda kao i žiteljima razvijenih zemalja, piše Demostat pozivajući se na podatke Eurostata.

Podaci za Srbiju i ostale zemlje regiona koje nisu u EU za 2022. godinu još nisu objavljeni, ali godinu dana ranije, 2021. godine, Srbija je po ovom parametru bila znatno ispod najsiromašnije zemlje EU, Bugarske, ostvarivši BDP po glavi stanovnika po paritetu kupovne moći od samo 44 procenta evropskog proseka, piše Demostat.

Time je naša država bila pri vrhu regionalnih nivoa razvijenosti, ispred Bosne, Albanije i za nijansu iznad Severne Makedonije, a ispod Crne Gore.

Srpski standard je po ovom pokazatelju nešto manji od polovine francuskog standarda, pri čemu je Francuska zemlja koja je najbliže proseku EU.

Demostat napominje da ovaj indikator ima svoje slabosti što se najbolje vidi baš na primeru Luksemburga i Irske, dve zemlje čiji BDP po glavi stanovnika drastično odskače od ostalih razvijenih zemalja EU.

Statistiku krivi to što u Luksemburgu rade mnogi visoko plaćeni stranci iz okolnih zemalja, čija primanja ulaze u sastav BDP ove zemlje, iako najveći deo tog novca ti ljudi troše u svojim državama, dok je u slučaju Irske, veliki BDP je rezultat poreskog režima, odnosno toga što mnoge multinacionalne kompanije svoju intelektualnu svojinu i mnoge operacije drže u Irskoj, što formalno diže BDP.

Prema podacima Eurostata za 2020. godinu, domaćinstva u EU su najviše novca davala za stanovanje, vodu, struju, gas i gorivo – 32,7 odsto svih mesečnih izdataka, dok u Srbiji na ovo odlazi malo manje – 29,8 procenata.

Dok u EU kirija u proseku čini više od pet odsto mesečnih izdataka, podatak za 2015. godinu, u Srbiji je to sada 0,6 odsto, a bilo je 1,3 odsto u 2015. godini.

To može biti odraz kako visokih kirija zemljama EU, tako i činjenice da u Srbiji veliki broj domaćinstava živi u sopstvenim stanovima, odnosno ne plaća kiriju.

Drugo istraživanje – SILC, o prihodima i uslovima života, ukazuje da je verovatno u pitanju ipak ovo drugo.

Prema rezultatima SILC ankete, građani Srbije su u samom vrhu neslavne evropske liste koja meri koliki je deo stanovništva preopterećen troškovima stanovanja.

Smatra se da troškovi stanovanja predstavljaju preveliko opterećenje za ljude onda kada na njih odlazi više od 40 odsto raspoloživog dohotka domaćinstva.

Kada se onda pogleda onaj deo stanovništva koji živi u iznajmljenim stanovima, čak 45,7 odsto njih je preopterećeno ovim troškovima.

To je više nego duplo od proseka EU koji iznosi 21,2 odsto i predstavlja treći najgori rezultat u Evropi, odmah posle Grčke i Holandije.

Kada se pogledaju stanari koji kiriju plaćaju po sniženim cenama ili stanuju besplatno, razni socijalni stanovi i slične šeme, i tu stojimo veoma loše, jer sa 17,1 odsto ovakvih domaćinstava kojima uprkos sniženoj ceni kirije za njeno podmirivanje i dalje odlazi više od 40 odsto raspoloživog prihoda, Srbija zauzima drugo najgore mesto u Evropi, odmah posle Holandije.

Najmanje domaćinstava preopterećenih troškovima stanovanja je zapravo u kategoriji onih koji žive u stanovima uzetim na kredit.

Među njima, samo je osam odsto onih kojima troškovi stanovanja izbijaju bar 40 odsto raspoloživog dohotka iz džepa, prenosi Demostat.

Kako se navodi, i tih osam odsto je skoro duplo više od evropskog proseka od 4,3 odsto, tako da smo i ovde među najgorima u Evropi.

Struja je u Srbiji načelno među najjeftinijim u celoj Evropi, ali naši građani daleko teže mogu da je sebi priušte, nego njihovi rođaci i prijatelji na Zapadu.

U Srbiji, na račune za struju odlazi čak 4,7 odsto mesečnih izdataka, a u EU upola manje, samo 2,4 odsto.

Slično je i sa troškovima za čvrsto gorivo, poput uglja i drva,, koji učestvuju sa 3,2 odsto u Srbiji, a samo 0,6 u EU, gde se ova vrsta ogreva daleko manje koristi.

Sa druge strane, u EU na gas ide 1,6 odsto troškova domaćinstava, a u Srbiji 0,4 odsto.

Ništa, međutim, ne pokazuje razliku u životnom standardu tako dobro kao procenat izdvajanja za hranu, ukazuje Demostat.

Evropljani u proseku daju samo 17,1 odsto svog potrošenog novca na jelo i piće, a Srbi čitavih 28,8 odsto.

Prema podacima od pre pandemije, stanovnik Srbije u proseku godišnje pojede 41,8 kilograma mesa, a stanovnik EU 67,2 kilograma, dok je potrošnja mleka kod nas nekoliko puta manja nego u EU.

Ono na šta se u Srbiji izdvaja manje novca je prevoz: samo 7,6 odsto, spram 10,8 u EU.

Tako tri glavne grupe izdataka: Stanovanje i režije, hrana i piće i prevoz u EU odnose 60,6 odsto kućnog budžeta, a u Srbiji 66,2 procenta, što ostavlja manje novca za druge stvari.

Za rekreaciju i kulturu, za koju Evropljani troše 6,7 odsto svog novca, a Srbi 4,4 odsto, hotele i restorane 4,8 prema 2,7 odsto kod nas i nameštaj i stvari za kuću 4,9 prema 3,5 odsto.

IZVOR: N1 I FOTO: PRINTSCREEN

Demostat: Građani Srbije za hranu izdvajaju skoro duplo više nego stanovnici EU