Kompanija Ahold Delhaize pokreće postupak protiv Srbije zbog mešanja u njene marže, a samim tim i u prodajne cene, prenosi Frankfurter Allgemeine Zeitung.

Holandski maloprodajni koncern podneo je arbitražnu tužbu Međunarodnom centru za rešavanje investicionih sporova (ICSID), koji je smešten u okviru Grupacije Svetske banke u Vašingtonu.

To prenose osobe upoznate sa postupkom.

Na upit, koncern je dodao da je mesecima bezuspešno pregovarao sa vlastima o sporazumnom rešenju.

Državna intervencija je "sa momentalnim dejstvom dovela lokalnu kompaniju Delhaize Serbia u poziciju da posluje sa gubitkom".

U pozadini su porasli troškovi života, koji su u mnogim zemljama postali političko pitanje. Regulacijom cena vlade na nekim mestima pokušavaju da ublaže nezadovoljstvo građana. Srbija, kao i Mađarska, primeri su toga. Mađarska je prošlog marta ograničila marže za određene proizvode u trgovini – što tamo, na primer, pogađa nemački drogerijski lanac Rossmann.

Ahold Delhaize je pre svega poznat po svom lancu supermarketa Albert Heijn na domaćem tržištu. Srbija se smatra značajnim tržištem, iako sa manje od pet odsto udela u evropskom prometu. Koncern podnosi žalbu zbog uredbe iz prošlog septembra. Vlada je za početak, na šest meseci, ograničila marže u 23 kategorije proizvoda. Veliki trgovci na malo bi trebalo da budu pogođeni sa više od tri četvrtine svog asortimana proizvoda, koji čine više od četiri petine prometa. Trgovci su bez propisanih marži poslovali sa samo dva do četiri i po procenta neto prinosa, rekle su osobe upoznate sa postupkom.

Prema saznanjima, Ahold Delhaize je od septembra zatvorio 25 prodavnica, a samim tim skoro svaku dvadesetu.

Koncern objavljuje svoje godišnje rezultate sledeće srede.

Delhaize Serbia je aktivna u zemlji već 25 godina i sada posluje sa još 547 prodavnica sa više od 11.000 zaposlenih.

Kao strani investitor, Ahold sa svojim zahtevom za odštetu, pored moguće tužbe pred nacionalnim sudom u Srbiji, može da se obrati međunarodnom arbitražnom sudu.

Osnova su, po pravilu – kao i u ovom slučaju – bilateralni sporazumi o zaštiti investicija (BIT) ili drugi međunarodni ugovori.

Između Holandije i tadašnje Jugoslavije postojao je takav sporazum. Nakon raspada višenacionalne države, sporazum je ponovo uspostavljen između Srbije i Holandije i stupio je na snagu 2004. godine. Pored toga, postoji sporazum između država članica EU i Beograda, koji je na snazi od 2013. godine.

IZVOR: EURONEWS I FOTO: PEXELS

Delhaize tuži Srbiju u SAD: Trgovački gigant pokrenuo arbitražu u Vašingtonu zbog ograničenja marži