Ako ste u grupi ljudi koji stalno iniciraju viđanje sa svojim prijateljima dok se oni nikada ne sete da to urade, najverovatnije vam je palo na pamet da negde grešite i pitate se da li su to prava prijateljstva.

Kada provodite vreme sa prijateljima čini vam se da ste bliski kao i uvek jer razgovarate o ličnim stvarima, smejete se i uživate u aktivnostima koje svi volite. Ali kada se rastanete, ne čujete se sve dok vi ne pozovete. To je veoma zbunjujuće i obeshrabrujuće, prenosi RTS.

Pravo prijateljstvo uvek vredi truda, ali izgleda da postoje dve vrste ljudi: oni koji iniciraju i razvijaju prijateljstva i oni koji to ne čine. Ako ljudi prihvate poziv da vas vide, možete zaključiti da vole da provode vreme sa vama - na kraju krajeva, postoji mnogo načina da izbegnete susret koji ne želite.

Psihoterapeutkinja Gabrijela Rifkind kaže je opisana situacija daleko od pitanja: „Uvek ja moram, ako ne uradim ja, ko će?“, i da se može preformulisati u objašnjenje: „Imam bolje resurse“.

„Ljudi koji su dobri u prijateljstvu“, objašnjava Rifkindova, „obično su prilično sigurni u sebe i samouvereni. Pitate se zašto to stalno radite, ali možda ste dobri u organizovanju. Ljudi uglavnom vole kada drugi pokreću stvari.“

Međutim, može biti izuzetno zamorno kada ste vi uvek ta osoba koja to radi.

Deluje da ste sigurniji nego oni, čak i ako to ne osećate, ali vam je to možda i potrebnije nego njima, pa se više trudite.

„Ljudi možda već imaju svoju mrežu i možda se ne trude toliko. Ako je to slučaj, morate biti proaktivniji“, savetuje Gabrijela Rifkind. Predlaže da smislite načine da se redovno viđate sa ljudima, kako ne biste morali stalno da organizujete susrete.

Neki ljudi nisu dobri u neobaveznom ćaskanju između susreta, pozivanju telefonom, slanju poruka, ali to ne znači da nisu vredni kao prijatelji.

Deluje da se lepo provodite kada provodite vreme zajedno. Drugim rečima, kada je važno, oni su dobri prijatelji. To je bolje nego da vam neko stalno šalje poruke, ali nikada ne želi da se vidi sa vama.

Pisac Dejvid Robsona, koji je napisao knjigu Zakoni povezanosti (The Laws of Connection) govori o nečemu što se zove „jaz u sviđanju“, gde često potcenjujemo koliko nas neko voli jer smo previše zauzeti razmišljanjem o tome šta smo pogrešili ili zašto nas možda ne vole. To nas, kako Robson ističe, često može sprečiti da pokrenemo planove za ponovni susret.

Vaši prijatelji mogu patiti od „jaza u sviđanju“ više nego vi.

IZVOR: N1 I FOTO: UNSPLASH

Zašto uvek vi inicirate druženje i da li su jednostrana prijateljstva prava?