Popodnevna dremka je dugo hvaljena kao moćno sredstvo za podizanje budnosti, poboljšanje raspoloženja, jačanje pamćenja i poboljšanje produktivnosti. Ipak, nekima ona može da sabotira noćni san.

Popodnevno spavanje je mač sa dve oštrice. Ukoliko to obavimo kako treba, to je moćan način da se napuni mozak, poboljša koncentracija i podrži mentalno i fizičko zdravlje. Pogrešno učinjeno, može nas ostaviti još umornijim, dezorijentisanim i sa problemom da zaspimo tokom noći. Ključ leži u razumevanju kako telo reguliše san i budnost.

Većina ljudi doživljava prirodni pad budnosti u ranim popodnevnim satima, obično između 13 i 16 časova. Ovo nije samo zbog obilnog ručka – već naš unutrašnji telesni sat, ili cirkadijalni ritam, stvara cikluse budnosti i umora tokom dana. Ranopopodnevno zatišje je deo ovog ritma, zbog čega se toliko ljudi u to vreme oseća pospano.

Studije ukazuju da kratko spavanje tokom ovog perioda – posle čega je idealno da budemo izloženi jakom svetlu – može pomoći u suzbijanju umora, pojačati budnost i poboljšati kognitivne funkcije bez ometanja noćnog sna. Ove „snažne dremke“ omogućavaju mozgu da se odmori bez klizanja u dubok san, što olakšava buđenje sa osećajem osveženja.

Ali postoji kvaka: predugo dremanje može dovesti do toga da se probudite i osećate gore nego ranije. To je zbog „inercije spavanja“ – omamljenosti i dezorijentacije koja dolazi zbog buđenja tokom dubljih faza sna.

Kada se spavanje produži duže od 30 minuta, mozak prelazi u spori san, što otežava buđenje. Studije pokazuju da buđenje iz dubokog sna može trajati i do sat vremena. Ovo može imati ozbiljne implikacije ako tada pokušavamo da obavimo neke sigurnosno rizične zadatke, donesemo važne odluke ili upravljamo mašinama, na primer. A ako se odspava prekasno u toku dana, to može da poništi „nagomilavanje pritiska u snu“ – prirodnog nagona tela za spavanjem – što otežava da zaspite noću.

Za neke, dremanje je neophodno. Radnici u smenama se često bore sa fragmentiranim snom zbog nepravilnih rasporeda, a dobro tempirano spavanje pre noćne smene može povećati budnost i smanjiti rizik od grešaka i nesreća. Slično tome, ljudi koji se redovno bore da se noću dovoljno naspavaju – bilo zbog posla, roditeljstva ili drugih zahteva – mogu imati koristi od dremanja kako bi nadoknadili izgubljene sate sna.

Bez obzira na to, oslanjanje na dremke umesto na poboljšanje noćnog sna je kratkoročno rešenje, a ne održivo rešenje. Ljudima sa hroničnom nesanicom se često savetuje da u potpunosti izbegavaju dremke, jer dnevni san može oslabiti njihovu želju da spavaju noću.

Određene grupe koriste strateško dremanje kao sredstvo za poboljšanje učinka. Sportisti uključuju dremanje u svoj raspored treninga kako bi ubrzali oporavak mišića i poboljšali parametre vezane za performanse, kao što su vreme reakcije i izdržljivost.

Istraživanja takođe ukazuju da ljudi na poslovima koji zahtevaju jaku koncentraciju, kao što su zdravstveni radnici i letačke posade, imaju koristi od kratkih planiranih dremki kako bi održali budnost i smanjili greške izazvane umorom. NASA je otkrila da dremka u trajanju od 26 minuta može da poboljša performanse operativnog osoblja na dugim letovima za 34%, a budnost za 54%.

Da biste efikasno odspavali, važno je vreme i okruženje. Dremanje između deset i 20 minuta sprečava umor. Idealno vreme je pre 14.00 – prekasno dremanje može pomeriti prirodni raspored spavanja.

Najbolje je odspavati u hladnom, mračnom i tihom okruženju, slično uslovima noćnog sna. Maske za oči i slušalice za poništavanje buke mogu pomoći, posebno onima koji dremaju u svetlom ili bučnom okruženju.

Uprkos prednostima, dremanje nije za svakoga. Starost, način života i osnovni obrasci spavanja utiču na to da li dremke pomažu ili smetaju. Za dobar san ključna je strategija – znati kada, kako i da li uopšte treba da spavamo.

Za neke je to životni trik za poboljšanje fokusa i energije. Za druge, to je klizav put u poremećaju sna. Ključno je eksperimentisati i posmatrati kako dremke utiču na vaš ukupni kvalitet sna.

Ako se uradi mudro, dremke mogu biti vredan alat. Loše urađeno, možda su one razlog zašto buljite u plafon posle pola noći.

IZVOR: RTS I FOTO: PEXELS/PRINTSCREEN

Da li nam popodnevna dremka donosi više štete nego koristi?