Švedsko ostrvo Gotland, smešteno u srcu Baltičkog mora, poslednjih godina prerasta iz turističkog raja u jednu od ključnih strateških tačaka evropske bezbednosti. Zbog svoje pozicije, svega oko 300 kilometara od ruske enklave Kalinjingrad, mnogi vojni analitičari smatraju ga presudnim za kontrolu pomorskih i vazdušnih ruta u regionu.

Stručnjaci upozoravaju da bi eventualna ruska kontrola nad ovim ostrvom značajno promenila odnos snaga u severnoj Evropi. Pukovnik Den Rasmussen ističe da onaj ko kontroliše Gotland praktično određuje ko može slobodno da se kreće Baltičkim morem. Takav scenario mogao bi otežati NATO-u brzo slanje pomoći baltičkim državama i Finskoj.

Švedska je još 2005. demilitarizovala ostrvo, verujući da su tenzije iz vremena Hladnog rata prošlost. Međutim, posle ruske aneksije Krima 2014. i rata u Ukrajini od 2022, Stokholm je promenio strategiju. Gotlandski puk ponovo je aktiviran, a nakon ulaska Švedske u NATO 2024. dodatno je ojačano vojno prisustvo.

Danas je na ostrvu raspoređeno nekoliko stotina vojnika, uz tenkove Leopard 2, borbena vozila CV90 i savremene sisteme protivvazdušne odbrane. Plan je da do 2027. broj vojnika poraste na oko 4.000, uz nova skladišta, kasarne i logističku infrastrukturu.

Analitičari poput Niklas Granholm-a naglašavaju da moderni raketni sistemi na Gotlandu omogućavaju nadzor velikog dela Baltika. Sličan stav ima i Ben Hodges, koji smatra da bi ruska kontrola nad ostrvom ozbiljno poremetila pomorski saobraćaj.

Ipak, pojedini stručnjaci, poput Oskar Jonson-a, ocenjuju da je direktna invazija trenutno malo verovatna zbog logističkih izazova i snažnog NATO prisustva u regionu.

IZVOR: B92, FOTO: PRINTSCREEN

Da li je ovo Putin-ov sledeći cilj? Ostrvo koje odlučuje sudbinu Evrope postaje vojna tvrđava