Bojan Marović je došao iz Crne Gore u Beograd i počeo da gradi muzičku karijeru. Njegov život je, kako sam pevač priča, bio daleko od luksuza...

Zbog nedostatka novca, jeo je ostatke tuđih sendviča, a kući dolazio tužan i depresivan...

Menadžeri su ga plačkali

"Kad sam došao u Beograd dočekao me je horor. Dočepali su me se menadžeri i onda su me tako pljačkali, da sam recimo na Akademiji jeo sendviče iza drugih ljudi koliko sam bio gladan, a uveliko sam bio na televiziji, zvezda, autogrami, slikanje i sve. A kući sam išao depresivan i nikakav, samo zato što to nije svet kakav sam zamišljao. Radio sam non-stop, koncerti, svirke, a kad dođem kući nisam imao ništa, ni centa, sve su uzimali za sebe. Otimali su i onda pričali razne priče. Drago mi je što ti ljudi više nisu menadžeri i što ni jednog klinca više neće unesrećiti." - ispričao je Marović.

Od stresa je počeo da gubi kosu

"Vozim se na svirke nekim besnim kolima, a zapravo kad dođem kući katastrofa. Ja sam samo jurio da ne budem kod kuće, da budem sa publikom, svirao čelo jer tad ne mislim ni na šta. Kad sam završio Akademiju samo sam bacio indeks i rekao to je to, dobro sam se isplakao, jer mi je muka bilo od svega. Najviše me pogodilo kad sam se probudio u jednom hotelu, više ni ne znaš gde se budiš , koji je grad. Otišao sam da se umijem i video sam svoju kosu u rukama. Video sam dva pečata na temenu i tad sam se olindrao i rekao to je to, kraj priče, više mi ne treba niko, sve ću sam."

Tek kada je prestao da zavisi od menadžera, počeo je da uživa u svom poslu:

"2008. mi je istekao ugovor i onda sam krenuo samostalno i rekao majci "ja sad nemam cent u džepu". Ona je rekla "nema veze, malo po malo ćemo, kao što znamo". Onda sam radio dan i noć, svirao, ali je sve išlo kako treba. Posle toga sam upoznao ljude koji su mi mnogo pomogli i koji su od prvog trenutka uz mene i danas uživam u svom poslu." - završava Bojan Marović svoju priču.

IZVOR: SVET PLUS : FOTO: INSTAGRAM/PRINTSCREEN

Bojan Marović prepričao pakao kroz koji je prošao! Otimali su mi, bio sam gladan!