Period od rođenja deteta pa do 40 dana u našem narodu je određen kao period babina ili babinja, dok se žena u tom periodu zove babinjara.

Babine se odnose na porodilju, koju 40 dana, koliko traje ovaj običaj, valja čuvati od “baba”– po staroslovenskoj mitologiji zlih duhova koji obitavaju oko kuće. Kako je zabeležio Vuk S. Karadžić, nekada je u srpskom narodu postojao i običaj da se prvih tri do sedam dana bdi nad porodiljom i detetom kako bi oni bili sačuvani od demona i zlih sila.

https://youtu.be/tqiFyAicf5E

Po narodnom verovanju treća noć od rođenja deteta je veoma značajna, jer tada dolaze suđenice i određuju sudbinu deteta. U nekim krajevima, dete se te noći nosilo u drugu kuću da bi izbeglo zlu sudbinu, dok se u drugim vodilo računa da dete bude čisto i uredno, te se pored njega stavljao bosiljak, pogača i drugi darovi, kako bi suđenice odredile srećniju sudbinu detetu.

Od ovog ritualnog i paganskog običaja nastalo je današnje darivanje bebe po rođenju, kada prođe prvih 40 dana i beba i majka ojačaju, steknu i povrate imunitet, a prva rodbina krene u posetu.

Zahvaljujući beleškama mnogih istoričara, etnologa, pa i samog Vuka Karadžića, danas imamo zapisano šta se to nekada poklanjalo novorođenčadima i iz kojih razloga.

Da bi se porodilja i novorođenče zaštitili od uticaja zlih sila poklanjale su se razne zaštitne amajlije magijskog sadržaja, a kao najbolja zaština sredstva smatrani su beli luk i crven konac. I danas se održao običaj da se maloj bebi vezuje crven konac ili stavi mala crvena brojanica na ručicu, protiv uroka.

U mnogim krajevima Srbije darovi za majku i dete, tzv. babinjač, obavezno se sastojao od pogače, rakije, domaćeg soka i sitnih kolača za majku i tri poklona za dete. Pogaču bi trebalo da pripremi neko od bližnjih – majka, svekrva, sestra itd. Pogača se lomi s nekim ko nije oženjen ili mlađim članom porodice, a trebalo bi da ista osoba prva zagrize pogaču i da zagrižen komad ostane u bebinoj kolevci četrdeset dana.

Žena koja priprema babine porodilji bi trebalo da sa sobom ponese i mleko. Prema starom verovanju, to mleko treba sipati porodilji po bedrima i uliti u obuću kako joj mleko ne bi presušilo.

U našem narodu postoji verovanje da, ukoliko prvi put idete u posetu novorođenom detetu, sa sobom treba poneti pitu sa sirom. Naime, ako dečak dobije pitu, za njega će se devojke čitavog života raspitivati i obrnuto – ako devojčica na dar dobije pitu biće popularna među momcima! Ukoliko su babine u vreme posta, alternativa je pita s jabukama.

Kako govore stari, u dom koji je nedavno obradovan prinovom ženskog pola treba uneti i pile s glavom kako ne bi čitavog života jurila “kao bez glave”. Ako su babine u vreme posta, kao zamena se navodi posna punjena paprika.

U Svrljigu je zabeležen običaj da se nikome ne daje ništa iz kuće. Ovaj običaj potekao je od prastarog običaja da se s komšijama ne deli vatra kako kuća ne bi bila mračnija i da dete ne bi plakalo i time prizivalo zlo.

Kada se ide na babine, ne bi trebalo zatvoriti ili zavezati torbu jer će zbog toga, veruje se, dete teško progovoriti.

U srpskom narodu postoji običaj da se na babine ponese povesmo (svežanj kudelje, vune ili lana), koje se smešta uz kolevku. Na taj način se “magijski deluje” na to da dečak izraste u muškarca s gustim brkovima ili da devojčica ima prekrasnu i gustu kosu.

Zlatan dukat u kolevci ostao je običaj i do današnjeg dana. Darivale su ga babe i dede unučićima. Ostala rodbina danas uglavnom ostavlja papirne novčanice u kolevku kraj deteta, što i nije baš sjajna opcija iz higijenskih razloga, premda dete još uvek nije steklo svoj imunitet. Kao popularni pokloni izdvajaju se još i odelca, igračke, bombonjera za majku i piće za oca.

IZVOR: PRVA.RS I FOTO: PEXELS

Šta se po starim srpskim običajima nosilo na babinje?