Analiza koju je objavila nestranačka NVO pokazuje da bi politika Kamale Haris mogla da poveća državni dug SAD tokom narednih 10 godina za 3,5 biliona dolara, dok se u istoj analizi predviđa da bi ideje bivšeg predsednika Donalda Trampa, ostvarene u praksi, mogle da dodaju još 7,5 biliona dolara na postojeći dug SAD, a možda čak i do 15,2 biliona dolara.

Kampanja Kamale Haris insistira na tome da bi njena predložena ulaganja u srednju klasu i stanovanje bila u potpunosti nadoknađena višim porezima na korporacije i bogate.

Oni tvrde da je Haris „posvećena fiskalnoj odgovornosti i da će predviđene investicije podržati ekonomiju SAD i istovremeno smanjiti deficit“.

Ukupni savezni dug SAD sada premašuje 28 biliona dolara i očekuje se da će nastaviti da raste, jer prihodi ne mogu pratiti rastuće troškove socijalnog osiguranja, „Medikera“ i drugih programa.

Oslanjajući se na govore kandidata, dokumente kampanje i objave na društvenim mrežama, analiza otvoreno upozorava: „Dug bi nastavio da raste brže od rasta ekonomije prema planovima oba kandidata i u većini scenarija bi rastao brže i više nego prema sadašnjem zakonu“.

Nijedan kandidat nije smisleno razradio smanjenje budžetskog deficita u svojim porukama biračima, ali analize jasno pokazuju da je Haris mnogo fiskalno odgovornija od Trampa.

Profesor sa Harvardskog univerziteta Džejson Furman, koji je radio kao ekonomista u Obaminoj administraciji, ocenio je u članku za Vol strit Džornal da bi planovi Haris mogli da smanje deficiteza 1,5 bilion dolara ili da ih povećaju za 1,5 bilion dolara.

Sa druge strane njegove procene pokazuju da bi Trampovi planovi povećali deficit za pet biliona dolara, iako ta cifra ne uključuje planove da ne naplaćuje porez na prekovremeni rad i ukine ograničenje odbitaka državnih i lokalnih poreza.

Postoje i druge procene Budžetske laboratorije na Jejlu i Budžetskog modela Pen Vortona koje takođe pokazuju da bi Harisova bila bolja u držanju deficita pod kontrolom.

Analiza Komiteta za odgovorni federalni budžet procenjuje da bi političke ideje Kamale Haris mogle da dodaju 3,5 biliona dolara nacionalnom dugu do 2035. godine.

Predviđa se da će Haris primeniti smanjenje poreza od 4,6 biliona dolara, uključujući produženje nekih od poreskih smanjenja za 2017. godine koje je Tramp potpisao u zakonu, kao i poreske olakšice za roditelje i ukidanje poreza na napojnice za ugostiteljske radnike.

Ali i otprilike 4 biliona dolara u većim porezima na korporacije i bogate ne bi bilo dovoljno da se pokriju ukupni troškovi njenog plana i dodatne kamate na dug koji bi on mogao da generiše.

Moguće je da plan Harisove ne bi ništa dodao osnovnim deficitima, ali u izveštaju se ipak navodi da bi verovatno došlo do povećanja duga za 8,1 biliona dolara, prema najlošijem scenariju.

Nasuprot tome, Trampove ideje bi verovatno dodale dugu još 7,5 biliona dolara. Njegovi prihodi od carina od 2,7 biliona dolara ne bi mogli da pokriju smanjenje poreza od 9,2 biliona dolara i dodatne rashode poput 350 milijardi dolara za osiguranje granice i deportaciju nelegalnih imigranata.

Analiza uključuje i druge mogućnosti koje pokazuju daleko veće deficite pod Trampom, koji bi pod određenim uslovima mogli doseći čak dodatnih 15,2 biliona dolara.

IZVOR: N1 I FOTO: PRINTSCREEN

Analiza: Državni dug SAD može da poraste pod Kamalom Haris, ali još više pod Trampom