Amerikanci troše više na zdravstvenu negu nego bilo koja druga zemlja, a ipak imaju najniži životni vek među bogatim državama.

Ključni razlozi leže u jedinstvenim karakteristikama njihovog sistema, od nagrađivanja specijalista po procedurama, do visokih administrativnih troškova i nedostatka transparentnosti cena.

Nema ograničenja cena
Bolnice i specijalisti u SAD zarađuju mnogo više nego u drugim zemljama, a pacijenti uživaju više privatnosti i komfora, što povećava troškove.
Plaćanje po uslugama, a ne po ishodima
Doktori i bolnice se nagrađuju na osnovu broja testova i procedura, a ne na osnovu uspešnosti lečenja, što podstiče prekomerno trošenje.
Veće zarade specijalista
Specijalisti poput kardiologa i onkologa dobijaju znatno više nego lekari opšte prakse, čime se zanemaruje prevencija bolesti.
Visoki administrativni troškovi
Do 25% zdravstvenih troškova otpada na administraciju, uključujući složene procese autorizacije i nedovoljnu digitalnu povezanost između sistema.
Skrivena cena usluga
Pacijenti često nemaju uvid u stvarne troškove testova i procedura, što otežava poređenje cena i planiranje troškova.
Visoke cene lekova
Amerikanci plaćaju više za lekove nego bilo gde u svetu, zbog nedostatka ograničenja cena. Na primer, cena Ozempica u SAD je 969 dolara, dok je u Kanadi 155 dolara.
Uticaj privatnog kapitala
Investitori iz privatnog sektora sve češće preuzimaju bolnice i specijalističke prakse, povećavajući cene i smanjujući dostupnost usluga.

Visoki troškovi zdravstvene nege uzrokovali su frustraciju javnosti, što se dodatno pogoršava nedostatkom transparentnosti i nepravednim sistemom nagrađivanja.

IZVOR: USATODAY I FOTO: PIXABAY

Zašto Amerikanci plaćaju više za zdravstvenu negu nego ostale nacije