Amerikanci danas, 5. novembra, izlaze na birališta kako bi izabrali novog, 47. predsednika Sjedinjenih Američkih Država, ali glasaju i za članove Kongresa, koji igraju ključnu ulogu u donošenju zakona.

Ovo su 60. predsednički izbori po redu, a održavaju se zajedno sa izborima za sva mesta Predstavničkog doma i 33 mesta Senata.

Ove godine građani SAD biraće između kandidata republikanaca Donalda Trump-a i demokratskog kandidata Kamala-e Harris.

Izborni sistem u SAD je veoma specifičan, jer predsednika ne biraju građani direktno, već to čini Kolegijum izbornika, što znači da pobednik predsedničkih izbora u SAD neće biti osoba koja dobije najviše glasova širom zemlje, iako bi to mogao da bude slučaj, jer svaka od 50 država ima određeni broj ekeltorskih glasova, delimično zasnovanog na broju stanovnika.

Elektora ima ukupno 538, a pobednik je kandidat koji osvoji 270 ili više elektorskih glasova. Sve države, izuzev dve, imaju pravilo da pobednik uzima sve elektorske glasove.

Ovaj broj je jednak ukupnom broju članova Kongresa SAD koji čine 435 članova donjeg doma, Predstavničkog doma, i 100 članova gornjeg doma - Senata, uz tri elektora iz Distrikta Kolumbija.

Kritičari Elektorskog koledža ukazuju na ove slučajeve tvrdeći da sistem ne predstavlja nacionalnu volju birača, dok pristalice ovakvog sistema kažu da se na taj način štite male države, kao i geografski velike države koje imaju mali broj stanovnika.

SAD nemaju centralnu izbornu komisiju - svaka država organizuje sopstveni proces prebrojavanja glasačkih listića. Lokalni i državni zvaničnici objavljuju podatke o rezultatima izbora u realnom vremenu, a prvi rezultati se ne objavljuju dok se sva birališta zvanično ne zatvore.

Nakon što se glasovi prebroje, oni se overavaju na lokalnom i državnom nivou. Države potom predaju dokumentaciju u kojoj se identifikuju elektori koji predstavljaju kandidata koji je osvojio glasove u toj državi.

Elektori su obično izabrane pristalice određene stranke ili ih imenuju politički zvaničnici.
Oni se sastaju u svojim državama u decembru kako bi dali svoje glasove za predsednika i potpredsednika.

Zatim se Kongres, čiji mandat počinje u januaru, sastaje u novom sastavu, obično 6. januara, kako bi prebrojao elektorske glasove i zvanično proglasio pobednika. Predsednik polaže zakletvu na ceremoniji inauguracije 20. januara.

Moguće je da kandidat osvoji najviše glasova na nacionalnom nivou, kao što je to bio slučaj sa Hilary Clinton 2016. godine, ali da ipak bude poražen.

Većina američkih državljana od 18 ili više godina starosti ima pravo glasa na predsedničkim izborima.

Sve države, osim Severne Dakote, zahtevaju od ljudi da se registruju kako bi mogli da glasaju.
Svaka država ima svoj proces registracije birača i rok do kada oni moraju da se registruju.

Birači će danas, takođe, birati nove članove Kongresa - doma u kom se usvajaju zakoni.

Bira se svih 435 poslanika donjeg doma - Predstavničkog doma Kongresa, čiji je mandat dve godine, kao i 35 od stotinu članova gornjeg doma, Senata, za šestogodišnji mandat.
Republikanci trenutno kontrolišu Predstavnički dom, koji inicira planove potrošnje.

Demokrate kontrolišu Senat, koji glasa o ključnim imenovanjima u vladi.

Ova dva doma donose zakone i mogu da kontrolišu planove Bele kuće ukoliko se stranka koja kontroliše bilo koji od dva doma ne slaže sa predsednikom.

Obično se pobednik proglašava u noći izbora, ali je 2020. godine bilo potrebno nekoliko dana da se prebroje svi glasovi.

Period nakon izbora je poznat kao tranzicija, u slučaju da dođe do promene predsednika.
Novoj administraciji to daje vremena da imenuje ministre u kabinetu i napravi planove za novi mandat.

Republikanci protiv demokrata

Dve glavne stranke, Republikanska i Demokratska, nominuju predsedničke kandidate, koji su prethodno izabrani na stranačkim predizborima.

Bivši predsednik SAD Donald Trump dobio je podršku svoje Republikanske stranke sa ogromnom prednošću u odnosu na stranačke rivale, a zvanični republikanski kandidat postao je na partijskoj konvenciji u Milvokiju.

TrUmp i Harris nude dve potpuno različite vizije SAD, počev od ekonomskih pitanja i reproduktivnih prava do spoljne politike i pitanja o budućnosti američke demokratije i planete, piše Guardian.

Pristup Harisove spoljnoj politici sličan je Biden-ovom, sa naglaskom na održavanju globalnih saveza SAD, posebno u NATO-u, kao i podršci Ukrajini i Izraelu.

Trump nije isključio mogućnost povlačenja SAD iz NATO-a, a čak je nagovestio da bi se mogle povući i iz drugih saveza.

Takođe je više puta isticao da ne bi došlo do ratova u Ukrajini i na Bliskom istoku da je on bio predsednik SAD. Tvrdio je da će okončati rat u Ukrajini prvog dana kada preuzme drugi mandat u Beloj kući, ali nije izneo detalje kako bi to mogao da postigne.

Harris je predložila set ekonomskih planova čiji je cilj smanjenje javne potrošnje i inflacije, uključuju i pomoć kupcima koji prvi put kupuju kuću.

Ona se takođe obavezala da će smanjiti poreze za desetine miliona porodica sa srednjim i niskim primanjima. Harris takođe podržava Trump-ov predlog da se ukinu porezi na napojnice.

Veći deo Trump-ovog plana za smanjenje inflacije zavisi od njegovog obećanja da će smanjiti troškove energenata proširenjem bušenja nafte i gasa, iako ekonomisti ocenjuju da bi njegovi planovi za povećanje carina i masovne deportacije migranata zapravo mogli da povećaju troškove.

Trump je takođe bio veoma kritičan prema visokim kamatnim stopama, glavnom sredstvu Federalnih rezervi za borbu protiv inflacije.

Harris je tokom kampanje bila glasni zagovornik prava na abortus, optužujući Trump-a za potpuno ukidanje tog prava u pojedinim saveznim državama.

Trump je rekao da pristup abortusu treba da bude prepušten saveznim državama i obećao je da kao predsednik neće potpisati zabranu abortusa na nivou SAD.

Harris je u septembru iznela plan za uvođenje strožih kazni za ilegalne migrante, a Tramp i republikanci okrivljuju Biden-ovu administraciju za situaciju na granici zbog, kako navode, suviše blage imigracione politike.

Tramp je obećao da će, ukoliko osvoji drugi mandat, sprovesti najveću operaciju deportacije migranata u istoriji SAD.

Preliminarni rezultati izbora mogli bi da budu poznati već u sredu 6. novembra, u zavisnosti od brzine brojanja glasova.

IZVOR: 24SEDAM I FOTO: YOUTUBE PRINTSCREEN

Amerika glasa! Trump ili Harris?