Nikada do sada površina leda u arktičkim morima tokom zime nije bila ovako mala, u trenutku najvećeg širenja dostigla je 14,29 miliona kvadratnih kilometara, što je nešto manje nego prošle godine, pokazuju podaci američkog Nacionalnog centra za sneg i led.

To je 1,3 miliona kvadratnih kilometara manje u odnosu na prosečne zime u periodu od 1981. do 2010. godine, što je površina približno veličine Perua.

"Kako temperature rastu, naročito u polarnim regionima, sve su manje šanse za formiranje leda. Zato će ga u proseku biti sve manje", rekao je Volter Majer, vodeći naučnik u Centru za sneg i led.

Prema njegovim rečima, neće doći do naglog preokreta, već do postepenog pada.

Prostiranje arktičkog morskog leda, naročito leti, ključno je za klimu na Zemlji, jer svetla površina leda odbija Sunčevu svetlost nazad u svemir.

Led tako deluje poput svojevrsnog "frižidera", kada ga nema, more upija više toplote i to je začarani krug.

Prema podacima Svetske meteorološke organizacije, period od 2015. do 2025. bio je najtopliji od početka merenja.

Koncentracija gasova sa efektom staklene bašte, koje proizvodi čovek, dostigla je nivo kakav planeta nije zabeležila najmanje 800.000 godina, što otežava oslobađanje toplote.

Brzina zagrevanja mora više se nego udvostručila između perioda 1960-2005. i 2005-2025. godine.

Prema novijoj studiji, već i porast temperature od dva stepena mogao bi da ima ekstremne posledice po klimu, uz povećan rizik od suša i obilnih padavina.

Manje leda na Arktiku otvara i nove pomorske rute što je jedan od razloga zbog kojih je američki predsednik Donald Tramp posebno zainteresovan za Grenland.

Ipak, postoji i jedna olakšavajuća okolnost: led na Antarktiku se u poslednje vreme nije topio tako brzo kao prethodnih godina, ali je i dalje ispod proseka u odnosu na poslednje tri decenije.

IZVOR: RTV I FOTO: PEXELS

Američki centar za sneg i led: Arktički ledeni pokrivač porastao najmanje do sada