Veštačka inteligencija danas menja način rada, komunikacije i industrije, ali sve češće se otvara pitanje njene skrivene cene.

Najnovije analize pokazuju da jedan upit modelu poput GPT-4o troši oko 0,43 Wh električne energije. Kada se to pomnoži sa stotinama miliona dnevnih interakcija, godišnja potrošnja dostiže nivo energije koji troši oko 35.000 američkih domaćinstava, uz ogromnu potrošnju vode potrebne za hlađenje servera.

Svaka komunikacija sa AI sistemima oslanja se na složenu infrastrukturu: ogromne data centre, rashladne sisteme, retke metale za čipove, bakarne kablove i silicijumske komponente. Upravo ta infrastruktura čini veštačku inteligenciju velikim potrošačem resursa, ali i potencijalnim ključem energetske tranzicije.

Kako navodi autorka analize Katarina Stančić, AI predstavlja paradoks – istovremeno je deo problema i deo rešenja. Napredni algoritmi već pomažu elektroenergetskim mrežama da preciznije predviđaju proizvodnju energije iz vetra i sunca, optimizuju potrošnju i smanje gubitke. U industriji se koriste za efikasnije grejanje, hlađenje i transport, dok gradovi uz pomoć AI tehnologije razvijaju pametne sisteme upravljanja saobraćajem, rasvetom i javnim zgradama.

Posebno zanimljiva su inovativna rešenja koja smanjuju ekološki otisak data centara. U Helsinkiju i Stokholmu toplota servera koristi se za grejanje stambenih objekata, dok na Islandu data centri rade gotovo isključivo na geotermalnu energiju, čime se zatvara energetski ciklus.

Stručnjaci smatraju da će budućnost AI zavisiti upravo od ravnoteže između tehnološkog napretka i održivosti. Ako se pravilno razvija, veštačka inteligencija može postati važan saveznik u borbi za efikasniju i čistiju energiju.

IZVOR: B92, FOTO: PEXELS

AI revolucija ili energetski haos? Istina o potrošnji veštačke inteligencije