Zapadni hrišćani, koji prate gregorijanski kalendar, slave Božić dok vernici koji se pridržavaju julijanskog kalendara to čine 7. januara. Pojedine pravoslavne crkve, kao što su Vaseljenska patrijaršija, crkva u Poljskoj, Rumuniji i Grčkoj, slavile su Božić 25. decembra dok su mnoge druge zadržale tradicionalni datum, poput Srpske pravoslavne crkve.

Badnje veče i Božić se zbog različitih tradcija različito proslavljaju, ali i zovu. Primera radi, u katolici koriste izraze Božićno veče ili Sveto veče, dok je kod nas najrasprostranjeniji naziv Badnje veče ili Badnjak.

Na Badnje veče i Božić katolički vernici dolaze na poklon jaslama, koja se prema tradiciji improvizuju u svim hramovima.

Taj običaj predstavlja sećanje na poklonjenje tri mudraca sa Istoka koji su, prema predanju, stigli u Vitlejem prateći najsjajniju zvezdu, koja se zaustavila tačno iznad pećine rođenja. Putovanje je trajalo 40 dana, koliko traje i božićni hrišćanski post koji se završava na Božić.

Običaji su različiti od zemlje do zemlje, ali ih spaja to da se nikada na Božić ne rade kućni poslovi. Na Božić se ide na misu i posle toga se čestita veliki praznik. Svaki dan od Božića do Bogojavljenja, 19. januar, figure tri kralja u jaslicama se pomeraju prema Isusu, pa se na Badnji dan nalaze ispred štalice gde se Isus rodio.

Katolički Božić prati bogata tradicija koja povezuje religijske obrede i porodična okupljanja. Advent (došašće) jeste period od četiri nedelje pre Božića, obeležava se paljenjem četiri sveće na adventskom vencu, gde svaka simbolizuje jednu nedelju iščekivanja.

Badnje veče (24. decembar) jeste dan posta i pripreme. Porodice kite tada božićnu jelku i postavljaju jaslice koje su simbol Isusovog rođenja. Večera je posna, a vrhunac je odlazak na misu Ponoćku.

Sutrašnji praznik se provodi u krugu porodice. Krasi ga bogata trpeza na koj se često nađu pečenka, sarma i razni kolači. Pokloni se razmenjuju ujutru.

Katoličkom Boižiću, na praznik Svete Lucije (13. decembar), prethodi tradicionalno sejanje božićne pšenice koja simbolizuje plodnost i novi život.

Vernici se pozdravljaju rečima "Sretan Božić", a praznovanje se nastavlja na dan Svetog Stefana (26. decembar).

IZVOR: BLICŽENA I FOTO: YOUTUBE SCREENSHOT

Božić 25. decembra ili 7. januara: Razlike između katoličkog i pravoslavnog praznovanja