Vladimir Kecmanovic, Dejan Stojiljkovic :: Nemanjici

Priča o dečaku koji je postao ratnik, ratniku koji je postao državnik i državniku koji je postao svetac. Nakon godina koje je proveo ratujući i stvarajući državu, veliki župan Stefan Nemanja izborio se konačno za mir. Došle su godine u kojima se gradi i rađa. Njegova država je ojačala i proširila se. Nema više neprijatelja sa kojima valja ukrstiti mačeve. Njegovi sinovi su izrasli u gospodare i dobili zemlje kojima će vladati. Ali nije sve onako kako se ostareli gospodar nadao. Zanesen pričom tajanstvenog ruskog kaluđera, njegov najmlađi sin Rastko beži na Svetu Goru da bi se zamonašio. Nemanja se ne miri s njegovom odlukom i šalje poteru. Istovremeno, između dva starija brata, Vukana i Stefana, rađa se sukob oko toga ko će naslediti oca na tronu. Pod utiskom koji je ostavio odlazak najmlađeg sina u monahe, Nemanja odlučuje da sazove narodni sabor na Sretenje i tamo saopšti svoju odluku o povlačenju sa prestola i imenovanju naslednika... Treća knjiga trilogije o Stefanu Nemanji i treća u seriji knjiga o najpoznatijoj srpskoj vladarskoj dinastiji, koja dolazi iz pera autora bestselera Top je bio vreo i Konstantinovo raskršće.

Vladimir Kecmanović (Sarajevo, 1972) do sada je objavio romane: „Poslednja šansa“ (1999), „Sadržaj Šupljine“ (2001), „Feliks“ (2007), „Top je bio vreo“ (2008), „Sibir“ (2011), „Kainov ožiljak“ (u četiri ruke sa Dejanom Stojiljkovićem, 2014), „Osama“ (2015) i zbirku pripovedaka „Zidovi koji se ruše“ (2012). Sa istoričarem Predragom Markovićem autor je knjige „Tito, pogovor“ (2012). Objavio i esejističko-biografsku knjigu „Das ist Princip!“ (2014). Dobitnik je stipendije fondacije „Borislav Pekić“ i nagrada „Ivo Andrić“, „Branko Ćopić“, „Meša Selimović“, „Hit libris“, „Vitez srpske književnosti“, „Pečat vremena“ i Velike Andrićeve nagrade instituta u Andrićgradu. Kecmanovićeva proza prevođena je na engleski, francuski, nemački, ukrajinski i rumunski jezik. Njegova dela doživela su filmske, televizijske i dramske adaptacije. Prevod romana „Top je bio vreo“ („The Cannon was Red Hot“) 2014. je nominovan za nagradu IMPAC Dublin, koja se u istoimenom gradu dodeljuje za najbolji roman objavljen na engleskom jeziku. Živi i radi u Beogradu. Vlasnik je i urednik izdavačke kuće VIA. Kolumnista je lista „Politika“. Povremeno piše za više medija u zemlji i okruženju. Član je grupe P 70 i Srpskog književnog društva.

Dejan Stojiljković (1976), prozaista, dramski pisac i strip scenarista. Objavio prozne zbirke „Leva strana druma“ (2007) i „Low Life“ (2008) kao i romane „Konstantinovo raskršće“ (2009, nagrade „Miloš Crnjanski“, „Zlatni hit-liber RTS-a“ i „Svetosavski pečat“, najuži izbor za Ninovu nagradu i nagradu „Isidora Sekulić“, najčitanija knjiga u javnim biliotekama Srbiji za 2010. godinu, nominacije za međunarodne nagrade „Impak Dablin“ i „Balkanika“) i „Duge noći i crne zastave“ (2012, nagrada „Zlatni Hit-liber RTS-a“). Autor je nekoliko strip-scenarija kao i knjige ogleda o stripu „Kiselo&Slatko“ (2011). Prvi je laureat nagrade za strip teoriju „Nikola Mitrović Kokan“. U ediciji „Srbija i komentari“ Službenog glasnika koju uređuje akademik Goran Petrović 2012. objavljena mu je knjiga „Živi pokojnik“ (zajedno sa etnologom Vesnom Marjanović). Autor je istorijske drame „Konstantin“ u režiji Juga Radivojevića (koprodukcija Narodnog pozorišta iz Beograda i Narodnog pozorišta iz Niša, sezona 2012/2013). Od 2012. je ekskluzivni autor izdavačke kuće „Blooming Twig Books“ iz Nju Jorka. Proza mu je prevođena na engleski, ruski, makedonski i grčki. Član je Srpskog književnog društva i književne grupe P-70.