Supreme Court dozvolio Trump-ovoj administraciji deportacije migranata u treće zemlje

U.S. Supreme Court dozvolio je Trump-ovoj administraciji da za sada nastavi deportacije migranata u zemlje koje nisu navedene kao njihove matične zemlje ili zemlje u koje su prvobitno određeni za udaljenje. Odluka predstavlja važan razvoj događaja u sporu oko takozvanih „third-country deportations“, ali sud još nije doneo konačnu odluku o zakonitosti same politike.

Sud je 29. septembra odobrio zahtev Department of Homeland Security (DHS) da se privremeno suspenduje odluka nižeg suda koja je blokirala ovakve deportacije.

Istovremeno, Supreme Court je odlučio da prihvati predmet na razmatranje i zakazao usmenu raspravu za decembar 2026. godine.

Šta su deportacije u treće zemlje?

Takva politika omogućava američkim vlastima da određene migrante deportuju u zemlju koja nije njihova država porekla.

To se posebno može odnositi na slučajeve kada matična zemlja odbija da prihvati deportovanu osobu ili kada američka administracija postigne sporazum sa nekom drugom državom koja pristaje da primi deportovane migrante.

Prema podacima koje je Trump-ova administracija dostavila sudovima, više od 25.000 ljudi već je deportovano u više od dve desetine zemalja kroz ovu politiku, pri čemu je veliki broj upućen u Mexico, ali i u pojedine države Afrike i Latinske Amerike.

Zašto je sudski spor nastao?

Glavni spor odnosi se na pitanje da li migranti moraju da dobiju dovoljno vremena i mogućnost da se usprotive deportaciji u određenu treću zemlju.

U.S. District Judge Brian Murphy iz Massachusetts-a ranije je zaključio da postojeća politika DHS-a ne pruža dovoljne proceduralne garancije osobama koje tvrde da bi u zemlji u koju treba da budu deportovane mogle da budu izložene progonu, mučenju ili drugom ozbiljnom zlostavljanju.

Njegovu odluku je kasnije u velikoj meri podržao 1st U.S. Circuit Court of Appeals, koji je zaključio da migrantima mora da bude pružena stvarna mogućnost da iznesu svoje strahove pre deportacije.

Supreme Court za sada ukinuo blokadu

Supreme Court je sada privremeno suspendovao odluku nižeg suda.

To znači da Trump-ova administracija može da nastavi politiku deportacija u treće zemlje dok traje dalji sudski postupak.

Sud u kratkoj odluci nije detaljno obrazložio zbog čega je odobrio zahtev administracije.

Međutim, zvanični docket Supreme Court-a pokazuje da će sud u decembru razmatrati nekoliko ključnih pravnih pitanja.

Četiri važna pitanja pred Supreme Court-om

Sud je naveo da želi da strane odgovore na sledeća pitanja:

1. Da li je federalni district court uopšte imao nadležnost da odlučuje o zahtevima migranata.
2. Da li je niži sud imao ovlašćenje da donese odluku koja se odnosi na celu grupu migranata i da poništi smernice administracije.
3. Da li je politika deportacija u treće zemlje nezakonita prema američkom imigracionom zakonu.
4. Da li politika krši Due Process Clause, američke obaveze prema Convention Against Torture (CAT) ili druge relevantne propise.

Ovo pokazuje da Supreme Court još nije zaključio da je Trump-ova politika zakonita – sud je samo omogućio njenu privremenu primenu dok ne odluči o meritumu slučaja.

Trump-ova administracija: Politika je neophodna

Trump-ova administracija tvrdi da su deportacije u treće zemlje važan alat za sprovođenje imigracionih zakona.

Solicitor General D. John Sauer rekao je u sudskim podnescima da je ova politika „ključan alat“ za uklanjanje određenih stranaca iz SAD, uključujući osobe osuđene za teška krivična dela.

Administracija tvrdi da problem nastaje kada matična zemlja neke osobe odbija da je primi, zbog čega je potrebno pronaći alternativnu državu koja je spremna da prihvati deportovanog migranta.

DHS je takođe tvrdio da su odluke nižih sudova izazvale ozbiljne logističke probleme, uključujući otkazivanje letova, diplomatske komplikacije i kašnjenja u udaljavanju ljudi kojima je naređena deportacija.

Advokati migranata upozoravaju na rizik od torture i zlostavljanja

Organizacije koje zastupaju migrante tvrde da ovakva politika može ljude izložiti ozbiljnoj opasnosti.

National Immigration Litigation Alliance navodi da su pojedine osobe deportovane bez dovoljno vremena da ospore odredište kasnije bile izložene dugotrajnom pritvoru, fizičkom zlostavljanju, seksualnom nasilju ili daljem prebacivanju u druge zemlje.

Advokati zato insistiraju da osoba pre deportacije mora da dobije razumnu mogućnost da objasni zašto bi u konkretnoj zemlji mogla da bude izložena progonu ili mučenju.

Sličnu zabrinutost izrazili su i eksperti Ujedinjenih nacija, koji su upozorili da deportacije u treće zemlje mogu povećati rizik od kršenja ljudskih prava.

Tri liberalne sudije protiv privremene odluke

Prema odluci Supreme Court-a, tri liberalne sudije usprotivile su se ukidanju blokade nižeg suda.

Sud trenutno ima konzervativnu većinu od 6 prema 3, a konačni ishod spora mogao bi da ima veliki uticaj na granice predsedničkih ovlašćenja u oblasti imigracije.

Ipak, trenutna odluka ne treba da se tumači kao konačna potvrda zakonitosti politike.

Politika već obuhvatila desetine hiljada migranata

Trump-ova administracija počela je intenzivnije da koristi third-country deportations tokom 2025. godine.

Prema sudskim dokumentima i izveštajima Reuters-a i Associated Press-a, više od 25.000 migranata poslato je u druge zemlje, uključujući Mexico, Liberia, Guyana, Uganda i South Sudan.

Administracija je sklapala sporazume sa državama koje su pristajale da prime ljude koji nisu njihovi državljani.

Najnovije je i Burundi potvrdio da je spreman da prima određene deportovane osobe iz SAD, uz uslov da nisu povezane sa terorizmom ili određenim krivičnim postupcima.

Šta odluka znači za migrante koji se suočavaju sa deportacijom?

Za sada odluka Supreme Court-a znači da DHS može da nastavi deportacije u treće zemlje dok se slučaj razmatra.

Međutim, konkretna prava svake osobe mogu zavisiti od njenog imigracionog statusa, prethodnih sudskih odluka, zemlje u koju bi trebalo da bude poslata i tvrdnji da tamo postoji rizik od torture ili progona.

Migranti koji se nalaze u postupku deportacije i koji dobiju obaveštenje da bi mogli da budu poslati u treću zemlju trebalo bi da obrate posebnu pažnju na rokove i dostupna pravna sredstva, jer se pravila trenutno nalaze u aktivnom sudskom sporu.

Konačna odluka tek nakon rasprave u decembru

Najvažnije je da odluka od 29. septembra nije konačna presuda o tome da li je politika Trump-ove administracije u skladu sa zakonom.

Supreme Court će predmet Department of Homeland Security v. D.V.D. razmatrati tokom decembarske argument session.

Sud će tada razmatrati nadležnost nižih sudova, predsednička i izvršna ovlašćenja, prava migranata na due process i obaveze SAD prema pravilima koja zabranjuju vraćanje osobe u državu u kojoj bi mogla da bude izložena torturi.

Do tada, Trump-ova administracija može da nastavi sa deportacijama u treće zemlje u skladu sa politikom koju je osporio niži sud.

SOURCE: NPR.ORG I FOTO: CHATGPT