Loše vesti za vozače u Americi: Benzin bi mogao da ostane skup mesecima, stručnjaci upozoravaju na novi problem

Amerikanci koji su se nadali da će nakon velikog političkog preokreta na izborima 3. novembra cene benzina brzo pasti mogli bi da se razočaraju! Iako su demokrate osvojile kontrolu nad oba doma Kongresa i obećale smanjenje troškova života, stručnjaci upozoravaju da bi povratak benzina na cene pre rata sa Iranom mogao da potraje mesecima, a možda i znatno duže.

Prema podacima organizacije AAA, prosečna cena galona benzina u Sjedinjenim Američkim Državama iznosila je $4.06 u petak, 6. novembra 2026. godine.

Poređenja radi, svega dva dana pre početka rata sa Iranom krajem februara, galon benzina koštao je prosečno $2.98.

To znači da američki vozači sada plaćaju približno $1.08 više po galonu nego pre početka sukoba.

Zašto pobeda demokrata neće odmah sniziti cene goriva?

Demokratska stranka ostvarila je značajnu pobedu na međuizborima, osvojivši većinu u Senatu i Predstavničkom domu.

Tokom predizborne kampanje demokrate su obećavale da će se posebno posvetiti smanjenju troškova života, uključujući cene benzina, hrane i zdravstvenih usluga.

Chuck Schumer, jedan od vodećih demokratskih političara u Senatu, poručio je nakon izbora da Amerikancima stiže olakšanje.

Međutim, novi saziv Kongresa počinje sa radom tek 3. januara 2027. godine, a političke promene same po sebi ne mogu preko noći uticati na globalno tržište nafte.

Cene goriva u velikoj meri zavise od međunarodne ponude i potražnje, proizvodnje nafte, transportnih troškova i geopolitičke stabilnosti.

Demokrate bi mogle da pokušaju da ograniče finansiranje rata sa Iranom ili izvrše dodatni pritisak na predsednika Donald Trump-a da promeni politiku prema Teheranu.

Ipak, Trump zadržava značajna izvršna ovlašćenja, uključujući kontrolu vojnih operacija, sankcija i drugih odluka koje utiču na snabdevanje naftom.

Ormuski moreuz ostaje najveći problem

Jedan od ključnih razloga visokih cena goriva jeste rat sa Iranom, koji je počeo krajem februara 2026. godine.

Sukob je ozbiljno poremetio transport nafte kroz Ormuski moreuz, jednu od najvažnijih pomorskih ruta za snabdevanje svetskog tržišta energentima.

Zbog ograničenog prolaska tankera mnoge kompanije bile su primorane da koriste duže i skuplje transportne rute.

Posledice su povećani troškovi prevoza, skuplje osiguranje brodova i dodatna neizvesnost na tržištu nafte.

Čak i ukoliko bi rat bio završen u najkraćem roku, potrebno je vreme da se tankeri vrate na redovne rute i da snabdevanje ponovo funkcioniše bez većih poremećaja.

Koliko dugo će Amerikanci čekati jeftiniji benzin?

Stručnjaci energetskog sektora izneli su različite procene, ali se slažu da brz povratak na stare cene nije realan.

Jaime Brito, izvršni direktor za tržište rafinerija i nafte u kompaniji Dow Jones Energy, smatra da bi nakon postizanja trajnog mirovnog sporazuma cena sirove nafte mogla da padne za $15 do $20 po barelu za samo dva ili tri dana.

Međutim, pad cena na benzinskim pumpama bio bi znatno sporiji.

Prema njegovoj optimističkoj proceni, benzin i dizel mogli bi da se vrate na predratne nivoe u roku od približno tri meseca nakon završetka sukoba.

Jorge León, direktor geopolitičkih analiza kompanije Rystad Energy, izneo je oprezniju prognozu.

Prema njegovim rečima, sirovoj nafti moglo bi da bude potrebno oko šest meseci da se vrati na predratne cene, dok bi benzin i dizel mogli da pojeftine tek nakon dodatnih mesec ili dva.

U slučaju novih problema sa snabdevanjem, čitav proces mogao bi da potraje i do godinu dana.

Zašto benzin brzo poskupljuje, a sporo pojeftinjuje?

Ekonomisti već dugo proučavaju pojavu poznatu kao rockets and feathers, odnosno „rakete i perje“.

Ovaj izraz opisuje situaciju u kojoj cene benzina veoma brzo rastu kada poskupi sirova nafta, ali znatno sporije padaju kada ona pojeftini.

Razlog je složen sistem nabavke, prerade, distribucije i maloprodaje goriva.

Čak i kada nafta pojeftini na svetskom tržištu, rafinerije i distributeri moraju da obrade i isporuče nove količine goriva, dok se prethodno kupljene zalihe još prodaju.

Zbog toga vozači ne osećaju trenutno svako smanjenje cena sirove nafte.

Šta to znači za vozače u Čikagu i Illinoisu?

Visoke cene benzina posebno pogađaju građane koji svakodnevno automobilom odlaze na posao, porodice koje putuju između grada i predgrađa, kao i zaposlene u transportnoj industriji.

Prema podacima AAA od 6. novembra, prosečna cena benzina u Illinoisu iznosila je približno $4.56 po galonu, što je znatno više od nacionalnog proseka.

Za vozača koji nedeljno kupuje 20 galona benzina to predstavlja trošak od približno $91.

Rast cena dizela dodatno povećava troškove kamionskog prevoza, što se može odraziti i na cene proizvoda koji se dopremaju do prodavnica.

Ipak, postoji i određeni pozitivan signal. Nacionalna prosečna cena benzina početkom novembra beležila je postepen pad, nakon što su cene sirove nafte počele da se smanjuju.

To, međutim, ne znači da je povratak na predratni nivo blizu.

Najveći rizik jeste mogućnost da visoke cene goriva postanu nova svakodnevica za američke vozače.

Jaime Brito upozorio je da bi, ukoliko se ne uspostavi stabilno snabdevanje naftom i ne okonča sukob sa Iranom, skupo gorivo moglo da postane „nova normalnost“.

Za milione Amerikanaca, uključujući stanovnike Čikaga i Illinoisa, najvažnije pitanje zato više nije samo ko kontroliše Kongres, već kada će se globalno tržište nafte stabilizovati i kada će se to konačno osetiti na benzinskim pumpama.

SOURCE: INDEPENDENT I FOTO: CHATGPT