Amerika već glasa: Međuizbori mogu potpuno promeniti odnos snaga u Washington-u

Amerikanci su već počeli da glasaju na međuizborima koji će 3. novembra odlučiti ko kontroliše Kongres tokom poslednje dve godine mandata predsednika Donald Trump-a. Rano lično glasanje počelo je u Virginia-i, dok su birači u Minnesota-i i South Dakota-i već dobili mogućnost da predaju određene vrste glasačkih listića pre izbornog dana.

Republikanci trenutno brane većinu u Predstavničkom domu i Senatu, dok demokrate pokušavaju da osvoje dovoljno mesta da preuzmu jednu ili obe komore. Ishod će direktno uticati na to koliko će Trump-ova administracija moći da sprovodi svoju zakonodavnu agendu i koliko će Kongres biti spreman da pokreće istrage i pojača nadzor izvršne vlasti.

Kampanjom dominiraju visoki troškovi života, rat sa Iranom, imigracija, bezbednost izbora i sporovi oko pravila glasanja. Vrhovni sud SAD ove nedelje odbio je zahtev Trump-ove administracije da omogući primenu novih pravila U.S. Postal Service-a za glasanje poštom. Ta mera bi od saveznih država zahtevala dodatne spiskove birača i posebne koverte sa bar-kodovima, dok protivnici tvrde da bi mogla da oteža glasanje.

Još jedan veliki faktor jesu nove granice kongresnih izbornih jedinica. Prema analizi organizacije Protect Democracy, oko 34,8 miliona Amerikanaca, približno svaki deseti stanovnik zemlje, sada živi u drugačijem kongresnom okrugu nego tokom izbora 2024. godine.

Promene mapa pokrenute su prošle godine nakon što je Trump pozvao republikanske vlasti u Texas-u da prekroje okruge, a potom su usledili odgovori i u demokratski vođenim državama, uključujući California-u.

Izborni zvaničnici poručuju da su sistemi spremni za bezbedno i tačno glasanje, dok obe stranke intenziviraju kampanju uoči novembra i pokušavaju da mobilišu birače u ključnim državama i tesnim kongresnim okruzima. Rezultat međuizbora odrediće politički odnos snaga u Washingtonu sve do predsedničkih izbora 2028. godine.

SOURCE: Politics, PHOTO: CHATGPT