Niški pisac Vladimir Vučković, koji se ističe po tome što u svojim delima daje poseban akcenat na život Juga Srbije, nastavlja da iznenađuje publiku svojim jedinstvenim pristupom književnosti. Vučković crpi inspiraciju iz priča koje prikuplja od ljudi iz, kako ističe, Stare Srbije, posebno prikazujući Niški kraj kao bogat kulturnom baštinom i daleko od nerazvijenog, kako ga mnogi pogrešno smatraju.
Vučković u svojim delima koristi mnoštvo istorijskih činjenica koje do sada nisu ugledale svetlost dana ili su potpuno zaboravljene. Autor je brojnih monografija i zbirki priča, među kojima se izdvajaju: “Stara Srbija i Makedonija”, “Niš u Drugom svetskom ratu”, „Turski amanet“, ”Niške priče“, „Zaplanjske priče“ i „Priče o promašenom vremenu“. Objavio je dve zbirke pesama „Izraz duše“ i „Crni zagrljaj“ i romane “Vrana u paunovom perju“, „Srodne duše“,„Hromi“ i „Kraj vremena”.
Nedavno je u Narodnom pozorištu u Nišu postavljena i premijerno izvedena predstava pod nazivom „Vrana u paunovom perju“, u režiji Marka Torlakovića, a po romanu Vladimira Vučkovića. Postoji i ozbiljno interesovanje za ekranizaciju ovog romana. Ovog puta, Vladimir Vučković predstavlja svoje najnovije delo, roman, „Kraj vremena – priča o srpskoj Mata Hari“ u izdanju “Prometej”, Novi Sad.
„Predstavljam se kao pisac iz Niša i okoline, zato što smatram da pisac treba da poštuje duh prostora u kome živi. Realistična književnost koja dolazi iz našeg kraja obuhvata opisivanje istinitih događaja i ljudi, često zapostavljenih i potcenjenih u širem kulturnom kontekstu Srbije,“ kaže Vučković.
Na pitanje da li inspiraciju za svoja dela pronalazi u kulturnom nasleđu Niškog kraja i okoline, Vučković odgovara: „Da, naše kulturno nasleđe je nepravedno zapostavljeno. Ovaj kraj, koji definišem kao Stara Srbija, bogat je istorijskim i kulturnim vrednostima. Niš, koji je nazivan i kapijom Stare Srbije posle oslobođenja od Turaka 1878. godine, ima duboku i bogatu prošlost koja zaslužuje da bude prikazana u pravom svetlu.“
Vučkovićev najnoviji roman, „Kraj vremena – priča o srpskoj Mata Hari“, nastao je nakon trogodišnjeg istraživanja Drugog svetskog rata. „Roman se bavi podzemnim ratom između tajnih službi u Nišu, prikazujući sukobe između britanskog Intelidžens servisa, nemačkog Abvera i sovjetskog GRU-a,“ objašnjava autor. „Kroz ovu knjigu oživljavam nepravedno zaboravljene junake koji su igrali ključne uloge u tim skrivenim borbama. Jedan od najvažnijih događaja je javna likvidacija Gestapovca ispred Niške tvrđave i to zbog silovanja dvanaestogodišnje devojčice. Malo je poznato da je Niš bio jedini grad u okupiranoj Evropi u kome je javno streljan nemački visoki oficir Gestapoa.”
Roman takođe osvetljava ulogu žena u istoriji, posebno kroz lik srpske Mata Hari.
„Žene sa juga Srbije su podnele najveći teret u svim teškim istorijskim događajima. “Čuvena rečenica kneza Miloša Obrenovića da kuća ne počiva na temelju već na ženi, može se primeniti i ovde. Životvornost ovih žena, njihova istrajnost i sposobnost preživljavanja su nepresušna inspiracija,“ kaže Vučković. Srpska Mata Hari, u romanu “Klara”, bila je profesorka nemačkog jezika i agent britanske tajne službe, koja je zavela šefa Gestapoa u Nišu, kako bi došla do tajnih dokumenata.
“O najtraženijem tajnom agentu u Drugom svetskom ratu saznajemo kroz priču koja počinje renoviranjem jedne kuće u centru Niša, početkom 2000-ih, prilikom čega se i pronalazi skrivena radio-stanica, američke proizvodnje iz 1944. godine…”
Vučković svoje istorijske priče zasniva na opsežnim istraživanjima. „Doktorirao sam na Pravnom fakultetu u Beogradu 2013. godine iz oblasti Nacionalne pravne istorije i posvetio godine istraživanja u Arhivu Srbije. Naišao sam na mnoge 'male' ljude koji su izneli velike istorijske događaje, a njihova priča nije smela ostati zaboravljena,“ ističe Vučković.
Trenutno radi na zbrici “Priče iz Velikog rata” koja govori o srpskim vojnicima i ratnicima besmrtnog Drugog pešadijskog puka Moravske divizije prvog poziva u periodu od 1912. do 1918. godine.
Autor veruje da je ključ uspeha u promociji kulture i književnosti među mladima. „Imamo talentovanu omladinu koja nosi novu energiju i pozitivan nacionalizam koji isključuje bilo kakvu mržnju, a podrazumeva ljubav prema sopstvenom narodu.
Potrebno je obratiti pažnju na mlade i na kulturu, kako bismo dobili društvo koje želimo,“ poručuje on.
Vučković ima vernu publiku i među srpskom dijasporom, posebno u Sjedinjenim Američkim Državama.
„Njihova duhovna veza sa otadžbinom je kroz Srpsku pravoslavnu crkvu u Americi, ali realističan kroz literature i književnost. Kultura, vera i književnost zajedno čine suštinski deo identiteta našeg naroda,“ zaključuje Vučković.
Njegova dela, koja osvetljavaju istoriju i kulturu Juga Srbije, nastavljaju da inspirišu čitaoce širom sveta, dok roman „Kraj vremena – priča o srpskoj Mata Hari“ predstavlja novo poglavlje u očuvanju i promociji srpske kulturne baštine.
PIŠE: ANA VELJKOVIĆ I FOTO: JELENA ĆOSIN