Zdravko Čolić je davne 1977. godine snimio čuvenu pesmu "Pjevam danju, pjevam noću" koju je komponovao Kornelije Bata Kovač.
Ono što je zanimljivo jeste da je ovu pesmu napisao veliki srpski pesnik Branko Radičević, koji je stvarao u doba romantizma.
On je stihove ove pesme posvetio svojoj velikoj ljubavi, slikarki i pesnikinji Mini Karadžić, ćerki Vuka Stefanovića Karadžića.
Radičević je simpatije koje je gajio prema Mini držao u tajnosti, jer je bio veliki prijatelj i saradnik njenog oca, a svoju ljubav i čežnju pretočio je u stihove.
Njih dvoje su se upoznali u Beču, a Mina ga je brzo osvojila svojom harizmom i inteligencijom. Ljubav prema ćerki Vuka Karadžića pretočio je u stihove, a na Badnji dan 1849. godine, kada je bio gost porodice Karadžić, napisao joj je u spomen knjigu.
Uprkos velikoj zaljubljenosti, Branko je krio svoje emocije prvenstveno zbog poštovanja prema njenom ocu. Njegova želja da svoju dragu „digne međ’ zvezdice“, što je prikaz jedne neostvarene i nedostižne ljubavi.
Takođe, na to je uticala i njegova bolest, pošto se vrlo mlad suočio sa tuberkulozom, tada neizlečivom bolešću. Zbog toga se i povukao, a ubrzo je i preminuo.
U trenutku smrti imao je samo 29 godina.
Brankova želja da svoju dragu „digne međ’ zvezdice“ predstavlja njegovu idealizaciju nje i ljubavi.
Zdravko Čolić je ovu pesmu svojim glasom „oživeo“, kao i jednu ljubav koja nikada nije bila ostvarena.
IZVOR: NOVA I FOTO: PRINTSCREEN