Dan sećanja, koji se u SAD obeležava poslednjeg ponedeljka u maju, trebalo bi da bude posvećen odavanju pošte pognulima u ratovima, ali je istovremeno i nezvanični početak leta, produženi vikend i početak rasprodaja - od madraca do kosilica za travu.
Na ovaj dan odaje se pošta svim stradalim američkim vojnicima koji su poginuli u ratovima.
U okviru ovog praznika, Amerikanci su pozvani da u tri popodne obustave sve aktivnosti i održe minut ćutanja za poginule u Nacionalnom trenutku sećanja.
Potiče iz američkog Građanskog rata, u kojem je poginulo više od 600.000 vojnika Unije i Konfederacije, između 1861. i 1865.
Početak obeležavanja Dana sećanja, koji se ranije zvao Dan dekoracije, bio je pomalo kontroverzan.
Prvi put je zvanično obeležen 30. maja 1868. kada su članovi veterana Unije pozvali da se na nadgrobne spomenike poginulih stavi cveće.
Međutim, praksa je postojala i ranije na lokalnom nivou. Recimo, u mestu Vaterlo u državi Njujork, formalno obeležavanje je počelo 5. maja 1866. U Pensilvaniji je prvi put obeležen oktobra 1864.
Dejvid Blajt, profesor istorije na Jejlu, ukazuje na 1. maj 1865. godine kada je oko 10.000 ljudi, od kojih su mnogi bili i Afroamerikanci, održalo paradu, govore i posetilo grobove stradalih boraca Unije u Čarlstonu, Južn,oj Karolini.
Mnogi tvrde da je savremeno obeležavanje ovog praznika daleko od izvornog.
Njujork tajms je još 1869. napisao da je pretvaranje Dana sećanja u pompu, večere i govorancije - "svetogrđe".
Predmet rasprava je i to kako se ovaj dan provodi.
Predsednik Grover Klivlend je 1880. na ovaj dan otišao da peca i to je "šokiralo ljude", podseća Metju Denis, profesor istorije na Univerzitetu Oregona.
U Indijanapolisu je 1911. na ovaj dan održana auto trka Indijanapolis 500, kojoj je prisustvovalo 85.000 gledalaca. Izveštaj AP-a iz tog vremena ne pominje ništa kontroverzno u tome.
Denis kaže da je Dan sećanja pomalo izgubio na značaju posle uspostavljanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu, 11. novembra. Taj dan je u Americi postao nacionalni praznik 1938, a 1954. je preimenovan u Dan veterana.
Kongrees je 1971. doneo odluku da se umesto 30. maja, Dan sećanja obeležava poslednjeg ponedeljka u maju - što omogućava produženi vikend. Denis kaže da se ovaj praznik više pretvorio u mini odmor, nego u sećanje na stradale.
Magazin Tajm je 1972. napisao da Dan sećanja više postao "trodnevna nacionalna žurka" i da je izgubio svoju primarnu svrhu.
Čak i u 19. veku, ceremonije na grobljima pratile su aktivnosti poput piknika i trka, kaže Denis.
Sredinom 20. veka, mali broj prodavnica je počeo da radi uprkos prazniku. Međutim, kako se praznik pomerio na ponedeljak, "tradicionalne barijere biznisa su počele da se ruše", pišu autori knjige "Istorija Dana sećanja: Jedinstvo, neslaganje i potraga za srećom", Ričard Harmond i Tomas Kuran.
Rasprodaje povodom Dana sećanja, kao i putovanja za produženi vikend, duboko su ukorenjeni.
Džejson Redman, penzionisani pripadnih Mornaričkih foka koji se borio u Iraku i Avganistanu, rekao je za AP da odaje poštu prijateljiima koje je izgubio. Na ruci ima istetovirano 30 imena, za svakog od poginulih koga je poznavao.
On bi želeo da se Amerikanci sećaju poginulih - ali i da uživaju, znajući da je praznik uspostavljen zbog onih koji su stradali.
IZVOR: VOA I FOTO: YOUTUBE PRINTSCREEN