Ljudi koji se gotovo neprestano \u017eale na okolnosti, druge ljude ili sopstvenu sre\u0107u mo\u017eda ne prolaze samo kroz lo\u0161 period, ve\u0107 mogu biti zarobljeni u obrascima razmi\u0161ljanja koji dodatno poja\u010davaju emocionalni stres.<\/p>\n\n\n\n
Psiholozi ukazuju na kognitivnu ruminaciju kao jedan od mogu\u0107ih razloga za hroni\u010dno \u017ealjenje. Re\u010d je o ponavljaju\u0107im mislima o problemima, nepravdi ili neprijatnim iskustvima koje ne vode re\u0161enju, ve\u0107 osobu vra\u0107aju u isti krug zabrinutosti.<\/p>\n\n\n\n
Takav obrazac \u010desto prati poja\u010dana osetljivost na stres, pa i manje svakodnevne neprijatnosti mogu izazvati sna\u017ene reakcije, razdra\u017eljivost, tugu ili anksioznost.<\/p>\n\n\n\n
Pored ruminacije, kod nekih ljudi mo\u017ee biti prisutan i takozvani mentalitet \u017ertve. U tom slu\u010daju osoba ima ose\u0107aj da su uzroci problema uglavnom izvan njene kontrole i da drugi ljudi ili okolnosti odre\u0111uju njen \u017eivot.<\/p>\n\n\n\n
Va\u017enu ulogu mo\u017ee imati i niska tolerancija na frustraciju. Ljudi koji te\u0161ko podnose neprijatnost, neslaganje ili neo\u010dekivane prepreke lak\u0161e mogu reagovati negativno i pretvoriti nezadovoljstvo u \u010deste pritu\u017ebe.<\/p>\n\n\n\n
Stru\u010dnjaci ipak upozoravaju da hroni\u010dno \u017ealjenje nije dijagnoza samo po sebi. Ne mo\u017ee se na osnovu nekoliko re\u010denica ili pona\u0161anja zaklju\u010diti da neko ima psiholo\u0161ki problem.<\/p>\n\n\n\n
Problem nastaje kada negativne misli postanu trajni obrazac koji uti\u010de na raspolo\u017eenje, odnose sa drugima i sposobnost re\u0161avanja problema. Stalno ponavljanje istih briga mo\u017ee dodatno u\u010dvrstiti ose\u0107aj bespomo\u0107nosti i ote\u017eati izlazak iz za\u010daranog kruga.<\/p>\n\n\n\n
Zato je va\u017enije posmatrati obrasce pona\u0161anja i na\u010din na koji osoba reaguje na probleme nego je jednostavno ozna\u010diti kao \u201enegativnu\u201c.<\/p>\n\n\n\n