Ku\u0107ni ljubimci \u010desto se povezuju sa razvojem empatije, odgovornosti i boljom emocionalnom regulacijom kod dece, ali nova analiza pokazuje da njihov uticaj na mentalno zdravlje mo\u017ee zavisiti od vrste \u017eivotinje i trajanja veze sa njom.<\/p>\n\n\n\n
Istra\u017eiva\u010di su analizirali podatke iz projekta INMA Project<\/strong>, dugoro\u010dnog istra\u017eivanja koje prati decu od trudno\u0107e do uzrasta od \u0161est do sedam godina. Analiza je obuhvatila oko 1.900 doma\u0107instava u \u0160paniji<\/strong>, a vi\u0161e od polovine porodica imalo je ili je ranije imalo najmanje jednog ku\u0107nog ljubimca.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111u porodicama uklju\u010denim u istra\u017eivanje, 19,1 odsto \u017eivelo je sa psima, 8,7 odsto sa ma\u010dkama, 14,8 odsto sa pticama, dok je 28,6 odsto imalo druge \u017eivotinje poput hr\u010daka, ze\u010deva, kornja\u010da ili riba.<\/p>\n\n\n\n Ma\u010dke povezane sa vi\u0161e problema kod dece<\/strong><\/p>\n\n\n\n Nakon \u0161to su istra\u017eiva\u010di uzeli u obzir faktore poput uzrasta, pola, dru\u0161tvene klase i drugih karakteristika, nisu prona\u0111ene zna\u010dajne razlike u mentalnom zdravlju izme\u0111u dece koja nikada nisu imala ku\u0107nog ljubimca i one koja su stalno ili povremeno \u017eivela sa psima ili pticama.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, jedan rezultat se izdvojio.<\/p>\n\n\n\n Deca koja su imala ma\u010dku u uzrastu od \u010detiri do pet godina<\/strong> pokazala su ve\u0107u u\u010destalost problema povezanih sa mentalnim zdravljem. Autori, ipak, upozoravaju da sama povezanost ne dokazuje da je ma\u010dka uzrok takvih problema.<\/p>\n\n\n\n Jedno od mogu\u0107ih obja\u0161njenja je priroda odnosa izme\u0111u ma\u010dke i \u010doveka. Ma\u010dke su u proseku nezavisnije od pojedinih drugih ku\u0107nih ljubimaca, pa se na\u010din stvaranja emocionalne veze mo\u017ee razlikovati.<\/p>\n\n\n\n Istra\u017eiva\u010di navode i mogu\u0107nost obrnutog odnosa \u2013 odnosno da porodice \u010dija deca ve\u0107 imaju odre\u0111ene emocionalne potrebe \u010de\u0161\u0107e biraju ma\u010dku kao ku\u0107nog ljubimca.<\/p>\n\n\n\n Hr\u010dci, ribe i kornja\u010de pokazali druga\u010diji efekat<\/strong><\/p>\n\n\n\n Zanimljivo je da su deca koja su tokom ranog detinjstva kontinuirano \u017eivela sa \u017eivotinjama poput hr\u010daka, ze\u010deva, kornja\u010da ili riba<\/strong> imala bolje rezultate u odre\u0111enim pokazateljima mentalnog zdravlja.<\/p>\n\n\n\n Autori smatraju da jednostavan i stabilan odnos sa ovim \u017eivotinjama mo\u017ee pomo\u0107i deci da razviju odgovornost, empatiju i samokontrolu.<\/p>\n\n\n\n Rezultati tako\u0111e sugeri\u0161u da bi kontinuitet veze sa ku\u0107nim ljubimcem<\/strong> mogao biti va\u017ean. Deca koja su stalno \u017eivela sa odre\u0111enim manjim \u017eivotinjama imala su bolje rezultate od dece koja su ih imala samo povremeno.<\/p>\n\n\n\n Ku\u0107ni ljubimci i dalje mogu imati brojne prednosti<\/strong><\/p>\n\n\n\n Istra\u017eivanje ne dovodi u pitanje \u010dinjenicu da \u017eivotinje mogu imati pozitivan uticaj na razvoj dece.<\/p>\n\n\n\n Veza sa ljubimcem mo\u017ee pomo\u0107i u u\u010denju emocionalne regulacije, razvijanju empatije i odgovornosti, pobolj\u0161anju neverbalne komunikacije i stvaranju ose\u0107aja sigurnosti.<\/p>\n\n\n\n Autori nagla\u0161avaju da rezultati za pse i ptice nisu pokazali jasnu korist niti \u0161tetu za mentalno zdravlje u ranom detinjstvu, kao i da su potrebna dodatna istra\u017eivanja koja bi pratila decu i u starijem uzrastu.<\/p>\n\n\n\n Zaklju\u010dak studije jeste da uticaj ku\u0107nog ljubimca na dete ne zavisi samo od vrste \u017eivotinje, ve\u0107 i od uzrasta deteta, kvaliteta veze, trajanja zajedni\u010dkog \u017eivota i porodi\u010dnog okru\u017eenja.<\/p>\n\n\n\n