Japanski tim nau\u010dnika najavio je da su na pragu vakcine koja \u0107e uni\u0161tavati takozvane \u201ezombi\u201c \u0107elije \u010diji broj se uve\u0107ava s godinama i koje uti\u010du na okolne \u0107elije, \u0161to dovodi do poreme\u0107aja povezanih sa starenjem, me\u0111u kojima je i manja elasti\u010dnost arterija.<\/p>\n\n\n\n
Studija, koju je sproveo profesor Univerziteta Juntendo, Toru Minamino i njegov tim, utvrdila je da mi\u0161evi koji su vakcinisani imaju ni\u017ee nivoe \u201ezombi\u201c \u0107elija, odnosno ostarelih \u0107elija, posebno u organima koji su pogo\u0111eni krto\u0161\u0107u krvnih sudova.<\/p>\n\n\n\n
\u201eMo\u017eemo o\u010dekivati da \u0107e vakcina biti primenjiva za le\u010denje krutosti arterija, dijabetesa i drugih bolesti povezanih sa starenjem\u201c, navodi Minamino.<\/p>\n\n\n\n
Ostarele \u0107elije su prestale da se dele, ali nisu umrle. Umesto toga, one izazivaju upalne procese osloba\u0111anjem hemikalija koje o\u0161te\u0107uju susedne zdrave \u0107elije.<\/p>\n\n\n\n
\u201eStare \u0107elije lu\u010de niz hemikalija koji ometaju funkciju tkiva\u201c, rekao je u intervjuu dr Salvador Matip, \u0161ef Laboratorije za mehanizme raka i starenja Univerziteta u Lesteru.<\/p>\n\n\n\n
\u201eTeorijski, ove stare \u0107elije ‘pozivaju’ imunski sistem da ih o\u010disti, ali to na kraju ne uspe i stvara se hroni\u010dna upala niskog nivoa, pome\u0161ana sa fibrozom\u201c, obja\u0161njava dr Matip.<\/p>\n\n\n\n
Istra\u017eiva\u010di su otkrili protein koji preovladava u starim \u0107elijama i kod mi\u0161eva i kod ljudi. Razvili su peptidnu vakcinu zasnovanu na jednoj od aminokiselina proteina. Vakcina indukuje stvaranje antitela, koja se vezuju za stare \u0107elije, a zatim ih elimini\u0161u bela krvna zrnca koja se zalepe za antitela.<\/p>\n\n\n\n
\u201eBiolo\u0161ki proces starenja je veoma slo\u017een, stoga je malo verovatno da \u0107e ga jedna jedina strategija potpuno zaustaviti ili preokrenuti. Me\u0111utim, verovatno postoji mnogo na\u010dina da se to uspori, a \u010di\u0161\u0107enje senescentnih \u0107elija \u010dini se jednim od najlak\u0161ih i potencijalno najefikasnijih\u201c, smatra doktor.<\/p>\n\n\n\n
U laboratorijskom testiranju, Matip je otkrio da smanjenje nivoa senescentnih \u0107elija produ\u017eava \u017eivotni vek mi\u0161eva za 15 odsto. Drugi sli\u010dni testovi, tvrdi on, utvrdili su pove\u0107anje od 35 odsto.<\/p>\n\n\n\n
\u201eOvo je veoma interesantno pitanje oko kojeg se jo\u0161 uvek nismo slo\u017eili. Neki veruju da postoji \u2018tvrda’ granica trajanja ljudskog \u017eivotnog veka (oko 130 godina je trenutna procena), dok drugi smatraju da postoje teorijske pretpostavke da besmrtnost bude izvodljiv poduhvat\u201c, napominje dr Matip.<\/p>\n\n\n\n
\u201eJo\u0161 uvek nismo utvrdili koliko se \u017eivot mo\u017ee produ\u017eiti i da li postoji granica ili ne\u201c.<\/p>\n\n\n\n
Me\u0111utim, kako dodaje profesor, re\u0161enje nije daleko.<\/p>\n\n\n\n
\u201eOblast istra\u017eivanja metoda borbe protiv starenja napreduje veoma brzo. U poslednjoj deceniji bilo je mnogo klju\u010dnih otkri\u0107a. Osoba koja \u0107e uzeti prvu tabletu protiv starenja verovatno je ve\u0107 ro\u0111ena\u201c, tvrdi doktor Salvador Matip.<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n