{"id":79670,"date":"2026-08-07T00:00:00","date_gmt":"2026-08-07T05:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/chicagodesavanja.us\/vesti\/biljana-regan-u-americi-sacuvala-vise-od-3-000-prica-ispletenih-u-nitima-narodnih-nosnji\/"},"modified":"2026-08-07T00:00:00","modified_gmt":"2026-08-07T05:00:00","slug":"biljana-regan-u-americi-sacuvala-vise-od-3-000-prica-ispletenih-u-nitima-narodnih-nosnji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/chicagodesavanja.us\/en\/vesti\/biljana-regan-u-americi-sacuvala-vise-od-3-000-prica-ispletenih-u-nitima-narodnih-nosnji\/","title":{"rendered":"Guardian of the forgotten treasure: Biljana Regan preserved more than 3,000 stories woven into the threads of traditional folk costumes in America"},"content":{"rendered":"

Kada narodna no\u0161nja postane istorija: Srpkinja koja je balkansku tradiciju iz svojih vitrina donela pred ameri\u010dku publiku<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Dok ve\u0107ina ljudi u starim no\u0161njama vidi tkaninu, vez i nakit, Biljana Regan u njima vidi \u017eivote. Svaki bod za nju je jedno slovo, svaka kecelja jedna neispri\u010dana pri\u010da, a svako oglavlje svedo\u010danstvo o \u017eenama koje su svoje uspomene u\u0161ivale u platno.<\/p>\n\n\n\n

U njenoj ku\u0107i u ameri\u010dkoj saveznoj dr\u017eavi Merilend danas se nalazi vi\u0161e od 100 kompletnih originalnih narodnih no\u0161nji i preko 3.000 pojedina\u010dnih eksponata iz Srbije i Balkana, nastalih krajem 19. i po\u010detkom 20. veka<\/strong>. Po obimu i autenti\u010dnosti, to je jedna od najve\u0107ih privatnih kolekcija balkanske etnografske ba\u0161tine u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama.<\/p>\n\n\n\n

Ali, pri\u010da o ovoj neobi\u010dnoj zbirci po\u010dela je mnogo pre Amerike.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Biljana Regan je od svog doma u Americi napravila riznicu srpske tradicije; Foto: Privatna arhiva<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

„PRVO SAM DONOSILA NA SVET DECU. DANAS DONOSIM NA SVET NO\u0160NJE.“<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Biljana je po profesiji babica<\/strong>. Dugi niz godina radila je u porodili\u0161tu u \u0160apcu, a zatim i u Libiji, pre nego \u0161to ju je \u017eivot odveo u Ameriku. Danas ka\u017ee da se njena profesija nije promenila \u2013 samo ono \u0161to „ra\u0111a“.<\/p>\n\n\n\n

„Ja sam po struci babica. Prvo sam donosila na svet decu. Danas donosim na svet no\u0161nje. I jedno i drugo se ra\u0111a u krvi, u znoju, u ti\u0161ini i tra\u017ei iste ruke \u2013 strpljive, tople, koje znaju da sa\u010dekaju.“<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Njena ljubav prema tradiciji po\u010dela je sasvim slu\u010dajno, jo\u0161 kada je bila devoj\u010dica.<\/p>\n\n\n\n

„Dugo nisam razumela da se sudbina ne bira na velikim raskrsnicama, ve\u0107 tog jednog obi\u010dnog septembarskog dana 1978. u mom rodnom \u0160apcu.“<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Dok su njeni vr\u0161njaci izlazili na korzo i slu\u0161ali rok muziku, otac Jovan odveo je nju i mla\u0111eg brata u Kulturno-umetni\u010dko dru\u0161tvo „Abra\u0161evi\u0107“.<\/p>\n\n\n\n

„Petnaest godina sam mislila da je to samo hobi. Nisam ni slutila da mi je otac tog dana zauvek promenio \u017eivot i da \u0107u narednih petnaest godina sa ansamblom proputovati gotovo celu Evropu pronose\u0107i du\u0161u svoje zemlje.“<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Kolekcija
Kolekcija Biljane Regan zbog koje Amerika u\u010di o Srbiji; Foto: Privatna arhiva<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

OD \u0160APCA, PREKO PUSTINJE, DO AMERIKE<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\u017divotni put vodio ju je kroz ratne devedesete, rad u \u0161aba\u010dkoj bolnici, potom sedam godina u Libiji, a zatim i u Ameriku.<\/p>\n\n\n\n

Tek hiljadama kilometara daleko od Srbije, ka\u017ee, shvatila je pravu vrednost onoga \u0161to je ponela iz detinjstva.<\/p>\n\n\n\n

„Tek ovde, u Merilendu, \u0161est hiljada kilometara od Ma\u010dve, razumela sam i majku. Ona nije vezla. Ona je pisala. Bod je bio slovo. Kecelja \u2013 re\u010denica. Vez \u2013 pismo koje se ne \u0161alje po\u0161tom, ve\u0107 se ostavlja u nasle\u0111e.“<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Jedna stara fotografija njene bake u ma\u010dvanskoj no\u0161nji zauvek je promenila na\u010din na koji posmatra tradiciju.<\/p>\n\n\n\n

„Ja sam kao dete gledala izbledelu sliku bake u no\u0161nji iz rodne Ma\u010dve i u njoj tra\u017eila sebe. Danas ljudi ulaze u moju ku\u0107u \u2013 Amerikanci koji nikada nisu bili na Balkanu i na\u0161a deca ro\u0111ena ovde \u2013 i u toj istoj no\u0161nji tra\u017ee isto. Sebe.“<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Tada je, ka\u017ee, shvatila da kolekcija vi\u0161e ne pripada samo njoj.<\/p>\n\n\n\n

„Kolekcija vi\u0161e nije samo moja i mora da se podeli.“<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Tradicija
Tradicija ne \u017eivi u vitrini \u2013 \u017eivi u Biljaninoj misiji; Foto: Privatna arhiva <\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

PRIVATNI MUZEJ U KOME SVAKI PREDMET IMA SVOJU BIOGRAFIJU<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Godine 2012. osnovala je Udru\u017eenje za o\u010duvanje srpske kulture i tradicije u Americi, danas poznato kao Balkan Roots LLC<\/strong><\/a>, sa \u017eeljom da bogatu kulturnu ba\u0161tinu Srbije predstavi ameri\u010dkoj publici.<\/p>\n\n\n\n

Njena ku\u0107a pretvorena je u pravi privatni etnolo\u0161ki muzej.<\/p>\n\n\n\n

„Na\u0161a ku\u0107a u Merilendu je danas pravi privatni etnolo\u0161ki muzej sa preko 100 kompletnih originalnih narodnih no\u0161nji i vi\u0161e od 3.000 pojedina\u010dnih predmeta \u2013 od jeleka, kecelja i oglavlja, do nakita, \u0107ilima, preslica i \u010dutura.“<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Najstariji eksponat u zbirci je kosovsko d\u017eube iz 19. veka, dok svaki predmet nosi svoju pri\u010du o ljudima, obi\u010dajima i vremenu u kome je nastao.<\/p>\n\n\n\n

„Kad u\u0111ete, pomisli\u0107ete da ste zalutali u mali muzej negde u Srbiji.“<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Biljana ne restaurira predmete da bi izgledali novo.<\/p>\n\n\n\n

Naprotiv.<\/p>\n\n\n\n

„No\u0161nje ne prskam parfemom. Ako na njima ostane miris dima iz 1930. \u2013 neka ostane. To je jedini parfem koji ne mo\u017ee da se kupi.“<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Kolekcija
Kolekcija Biljane Regan, ambasadorka Srbije koja ne nosi diplomatski paso\u0161 \u2013 ve\u0107 narodne no\u0161nje; Foto: Privatna arhva <\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

VI\u0160E OD 70 IZLO\u017dBI \u2013 SRBIJA NA SVETSKOJ KULTURNOJ MAPI<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Njena kolekcija predstavljena je na vi\u0161e od 70 izlo\u017ebi i revija \u0161irom Amerike.<\/p>\n\n\n\n

Publika ju je upoznala u Ambasadi Srbije, Ambasadi Francuske, Ambasadi Hrvatske, Reagan Building-u, Svetskoj banci, HistoryMiami muzeju, kao i u \u010duvenoj Woodrow Wilson House, gde je me\u0111u predstavnicima 59 dr\u017eava predstavljala Srbiju na diplomatskoj izlo\u017ebi „Fashioning Power, Fashioning Peace“.<\/p>\n\n\n\n

Posebno mesto zauzima i manifestacija „Passport DC“, gde je kroz narodne no\u0161nje predstavljala bogatstvo juga Srbije.<\/p>\n\n\n\n

„Ja ne pravim izlo\u017ebe. Ja pravim mostove izme\u0111u tamo i ovde, izme\u0111u nekada i sada.“<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Biljanina
Biljanina ku\u0107a nije obi\u010dan dom \u2013 u njoj \u017eivi istorija Balkana; Foto: Privatna arhiva<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

NAJVE\u0106A NAGRADA NIJE PRIZNANJE \u2013 VE\u0106 OSMEH DECE<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Za svoj rad dobila je nagradu „U duhu Tesle“ Tesline nau\u010dne fondacije u Njujorku, uvr\u0161tena je u Enciklopediju nacionalne dijaspore, dok je monografija „Bilo jednom u Merilendu \u2013 deset godina kolekcije“<\/strong>, koju je napisao novinar Ivan Kalauzovi\u0107, trajno uvr\u0161tena u fond Kongresne biblioteke SAD.<\/p>\n\n\n\n

Ipak, priznanja joj nisu najva\u017enija.<\/p>\n\n\n\n

„Najve\u0107a mi je radost kada vidim na\u0161u decu ro\u0111enu ovde, koja govore engleski, a sa ponosom obla\u010de no\u0161nju svojih predaka.“<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Udru\u017eenje koje vodi okuplja ljude razli\u010ditih vera i nacionalnosti.<\/p>\n\n\n\n

„Ono \u0161to nas spaja mnogo je ve\u0107e od onoga \u0161to nas razdvaja.“<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Kad
Kad no\u0161nja progovori, \u010duje se glas predaka; Foto: Privatna arhiva <\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

PORODI\u010cNA PRI\u010cA KOJA TRAJE<\/strong><\/p>\n\n\n\n

U ovom poslu nije sama.<\/p>\n\n\n\n

Veliku podr\u0161ku pru\u017ea joj suprug D\u017eon, koji je, kako ka\u017ee, od prvog dana razumeo njenu misiju.<\/p>\n\n\n\n

„On mi je dao vetar u le\u0111a da u tu\u0111ini prona\u0111em sebe i osetim se kao kod ku\u0107e. Zahvaljuju\u0107i njemu radim ono \u0161to volim, a on u\u017eiva istim \u017earom kao i ja.“<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Pri\u010du nastavlja i sin Stevan, koji komponuje muziku za njene modne revije.<\/p>\n\n\n\n

„Tako se pri\u010da nastavlja \u2013 kroz dva glasa i tre\u0107i koji tek dolazi.“<\/strong><\/p>\n\n\n\n

„Ako zaboravimo ko smo, kako \u0107emo znati kuda idemo?“<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Na pitanje za\u0161to ve\u0107 vi\u0161e od decenije ula\u017ee toliko truda u o\u010duvanje kulturnog nasle\u0111a daleko od Srbije, Biljana odgovara bez razmi\u0161ljanja.<\/p>\n\n\n\n

„Ako zaboravimo ko smo, kako \u0107emo znati kuda idemo? Mi koji smo izabrali da \u017eivot gradimo daleko od matice, poneli smo deo Srbije sa sobom. Da je o\u010duvamo, da je negujemo i bar deli\u0107 bogate kulture i duha svog kraja pribli\u017eimo drugima.“<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Na kraju razgovora vra\u0107a se na misao kojom opisuje svoj \u017eivotni put.<\/p>\n\n\n\n

„Tada znam \u2013 babica je opet donela ne\u0161to na svet. Jer tradicija nije ono \u0161to stoji u vitrini pod staklom. Tradicija je ono \u0161to di\u0161e. I dok di\u0161e \u2013 \u017eive\u0107emo i mi.“<\/strong><\/p>\n\n\n\n

PI\u0160E: ANA VELJKOVI\u0106 I FOTO: PRIVATNA ARHIVA<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kada narodna no\u0161nja postane istorija: Srpkinja koja je balkansku tradiciju iz svojih vitrina donela pred ameri\u010dku publiku Dok ve\u0107ina ljudi u starim no\u0161njama vidi tkaninu, vez i nakit, Biljana Regan u njima vidi \u017eivote. Svaki bod za nju je jedno slovo, svaka kecelja jedna neispri\u010dana pri\u010da, a svako oglavlje svedo\u010danstvo o \u017eenama koje su svoje […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":79671,"comment_status":"","ping_status":"","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"wpai_generated_summary":"","footnotes":""},"categories":[368,599],"tags":[],"class_list":["post-79670","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti-amerika","category-predstavljamo"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/chicagodesavanja.us\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/79670","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/chicagodesavanja.us\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/chicagodesavanja.us\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/chicagodesavanja.us\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/chicagodesavanja.us\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=79670"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/chicagodesavanja.us\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/79670\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/chicagodesavanja.us\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/79671"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/chicagodesavanja.us\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=79670"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/chicagodesavanja.us\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=79670"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/chicagodesavanja.us\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=79670"}],"curies":[{"name":"WP","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}