Postoji trenutak kada fikcija prestaje da bude beg i postaje li\u010dni obra\u010dun. „Yugo Florida“, dugometra\u017eni debi Vladimira Tagi\u0107a, jedan je od onih filmova koji se ne prave iz ambicije, ve\u0107 iz potrebe. Da se ne\u0161to ka\u017ee, da se ne\u0161to razume, da se mo\u017eda jednom zauvek oprosti.<\/p>\n\n\n\n
Nakon serija koje su oblikovale novu generaciju gledalaca, Jutro \u0107e promeniti sve, Deca zla, Sablja, Tagi\u0107 izlazi iz televizijskog formata i ulazi u prostor intimne filmske drame. Film koji otvara Glavnu takmi\u010darsku selekciju Sarajevo Film Festivala ne nosi samo naziv jednog od najikoni\u010dnijih automobila kasnog jugoslovenskog doba, ve\u0107 i metaforu jednog propu\u0161tenog puta. Onog koji nismo stigli da pre\u0111emo s roditeljima. Ili s decom. Ili sa samima sobom.<\/p>\n\n\n\n
U sredi\u0161tu Yugo Floride su otac (Nikola Pejakovi\u0107) i sin (Andrija Kuzmanovi\u0107), na putovanju u automobilu iz devedesetih, bore\u0107i se sa bole\u0161\u0107u, \u0107utanjem, godinama koje su ih razdvojile i vremenom koje im izmi\u010de. U toj vo\u017enji ne postoji destinacija, samo poku\u0161aj da se prona\u0111u re\u010di koje su ostale neizgovorene.<\/p>\n\n\n\n
Scenarista Milan Ram\u0161ak Markovi\u0107 i Vladimir Tagi\u0107<\/a>, koji potpisuje re\u017eiju i saradnju na scenariju, stvaraju pri\u010du koja svesno izbegava sentimentalnost, ali ne be\u017ei od emocije. Tagi\u0107ev prepoznatljiv humor, ve\u0107 poznat gledaocima Jutra, prisutan je i ovde, ali ne kao olak\u0161anje, ve\u0107 kao alat za pre\u017eivljavanje.<\/p>\n\n\n\n Kuzmanovi\u0107, kojeg smo do sada navikli da gledamo u znatno druga\u010dijim rolama, ovde ulazi u ulogu koja je ti\u0161a, suzdr\u017eanija i fizi\u010dki transformativna. Njegova gluma prati promenu \u2013 to vi\u0161e nije lik koji govori da bi bio prime\u0107en, ve\u0107 onaj koji \u0107uti jer se boji da \u0107e zakasniti.<\/p>\n\n\n\n U gluma\u010dkoj postavi su i Hana Selimovi\u0107, Jovana Stojiljkovi\u0107, Snje\u017eana Sinov\u010di\u0107 \u0160i\u0161kov, sve redom imena koja garantuju dubinu i slojevitost. Produkcija je regionalna, podr\u017eana evropskim fondovima, ali ono \u0161to filmu daje posebnu te\u017einu je li\u010dna nota. Sam reditelj otvoreno priznaje da je film nastao iz li\u010dne potrebe, gotovo kao terapijski proces. Bilo mu je, kako ka\u017ee, te\u0161ko da povu\u010de granicu izme\u0111u stvarnog i izmi\u0161ljenog.<\/p>\n\n\n\n \u201eOvaj film je va\u017ean zato \u0161to je intiman i li\u010dan i zato \u0161to u njemu postoji mo\u017eda \u010dak i preveliko preplitanje fikcije i mog privatnog \u017eivota. Ujedno je bio i ne\u0161to najva\u017enije \u0161to sam ikad uradio i do \u010dega mi je najvi\u0161e bilo stalo, jer je to bio neki vid terapije i borbe sa samim sobom\u201c, ka\u017ee za Vladimir Tagi\u0107.<\/p>\n\n\n\n SOURCE:\u00a0ZADOVOLJNA<\/a>\u00a0PHOTO: SCREENSHOT<\/p>\n\n\n\n