Dru\u017eenje, raznovrsne dru\u0161tvene aktivnosti su korisne za mentalno zdravlje. A mogu li biti i \u0161tetne, pitanje je na koje odgovaraju stru\u010dnjaci.<\/p>\n\n\n\n
Zanimljive rezultate pokazuje istra\u017eivanje ra\u0111eno u 13 evropskih zemaja u kome su u\u010destvovali ljudi koji se bave volontiranjem, u\u010de\u0161\u0107em u verskim, politi\u010dkim i sportskim organizacijama. Cilj je bio da se vidi kako to uti\u010de na njihovo mentalno zdravlje.<\/p>\n\n\n\n
Rezultati pokazuju da ljudi koji su bili socijalno izolovani, koji su imali jednu ili dve osobe sa kojima su se dru\u017eili, anga\u017eman u dru\u0161tvenm aktivnostima pobolj\u0161ao im je kvaliet \u017eivota, smanjio depresiju. Ovaj podatak je ohrabruju\u0107i jer vi\u0161e od 70% ispitanika ima samo jednog ili dva prijatelja sa kojima se dru\u017ei i izra\u017eene simptome depresije. Ove socijalne aktivnosti su im dobro do\u0161le.<\/p>\n\n\n\n
Zna se da socijalna izolacija izaziva znatan broj zdravstvenih problema, pored ostalog, demenciju, bolesti srca, mo\u017edani udar, prevremenu smrt.<\/p>\n\n\n\n
Ali, pokazalo se i da dru\u017eenje u prevelikoj meri nije ba\u0161 dobro.<\/p>\n\n\n\n
Ljudi koji su imali intenzivne kontakte sa sedam i vi\u0161e ljudi tako\u0111e su imali simptome depresije.<\/p>\n\n\n\n
U proseku ljudi imaju do pet bliskih prijatelja a oni koji imaju vi\u0161e zapravo su rekli da su to slabija prijateljstva. Previ\u0161e dru\u0161tvenih aktivnosti i previ\u0161e socijalnih kontakata mo\u017ee izazvati i stres, emocionalnu iscrpljenost, umor.<\/p>\n\n\n\n
U zaklju\u010dcima istra\u017eivanja se konstatuje da je porodica va\u017ean deo na\u0161eg dru\u0161tvenog sveta. Ukoliko imamo vi\u0161e socijalnih kontakata imamo i manje vremena za porodicu.<\/p>\n\n\n\n
Dakle, treba \u017eiveti umereno, pametno rasporediti vreme i biti sre\u0107an i zadovoljan.<\/p>\n\n\n\n